Školski list

— 82 —

У Суботу 19. Јунија пре подне из Педагогијских наука, после подн ч е из Историје Србске књижевности и из вртарства; У 11едељу 20. Јунија ујутро од 7—10 часова држан је испит мушких кандидата из црквенога појања и правила, а затим се ишло на службу Божију. Тога дана иосле подне држан је испит из хармонијског појања и кућарства. У Понедеоиик 21. ЈуниЈа пре нодне држан је исиит из Математике, Отачаствене повестнице и Науке о земаљском уставу, а после подне из обште повестнице и Земљописа. У Уторак 22. Јунија од 7—9 часова ујутро држан је испит из Физичне антропологије и дијететике а од 9 часова до подне и од 3—7 часова после подне из мађарског језика. После овога сљедопао је испит мушких кандидата из гимнастике, који је обдржан у гимназијалној гимнастичној палестри, коју нам је на ту цјел овом приликом Славна Управа државне велике гимназије Сомборске благоохотно уступила. Напоследку у Среду 23. Јунија држан.је испит из природних наука. Затим је наставнички збор споразумно са испитним поверенством држао 23. и 24. Јунија закључну коиФеренцију на којој је установљено оспособлење испитаних учитељских кандидата и кандидаткиња. После тога је Унрава сведочанства оспособљених учитеља и учитељица поднела сл. државном школском надзорништву ради званичног поступка у смислу школског закона од 1879. године. Свечано „Влагодареније" држано је у Светођурђевском храму на Петровдан 29. Јунија после службе Божије. После тога је у великој дпорани учитељске школе у спомен осамдесетогодишњег обстанка ове школе у приеуству отмене мушке и женске публике и свију ученика држана скромна школска свечаност, на којој је управитељ Никола 3). Вукићевић присутнима у главним цртама представио прошлост ове школе и рад њен на корист васпитања и наставе у народу нашем, споменувши имена оних мужева, који су као надзорници, управитељи и проФесори делалн у овој школн од постанка њеног до најновијега времена. Споменуо је и све дојакошње добротворе овога завода међу којима је најотличније место заузима основатељ „Платонеума" покојни епископ Платон Атанацковић, а када је споменуо- и добротворно дело присутне племените госпође Јелисавете Стојковићке