Školski list

— 119 —

што је свету врло тешко под ружном снољашности, познати иначе напродна човека. Манир дакле доиуњује човечје унапређеае, он даје унапређењу потпуност. За учитеља, који у својим радовима нема лепа манира, такође се може рећи, да у својој струци неје потпуно вешт. Поред тога, што такав учитељ служи рђавим примером, — он је потпуно удесан за омаловажавање и исмевање. Немојмо мислити, да дете, па ма како оно било малено и умно унапређено, не може на овоме учитељу приметити оно што неје умесно. Нокушајмо само запитати дете, ма и таково, које похађа школу кака ваљана и напредна учнтеља: — „Како учи, или, како прави ваш господин?" — па ћемо се изненадити томе, шта будемо чули и видели. А како онда стоји ово, са учитељем, који се не уме као што треба наћи у својој школи ?! Из узрока што учитељев манир при васпитавању има толику важност и из узрока, што се та важност, у колико је мени позната, од стране нашкх школских. радника до данас слабо увиђала, намеран сам проговорити коју о тој важној а доста пренебрегнутој ствари. Држим да је о томе говорити потребно, како ради бољег напредовања дечја, тако и ради бољег угледа учитељска у школи и друштву. Кад хоћемо да говоримо о учитељеву маниру у школи, онда нам ваља говорити о много различитих ствари. Но, пошто се све те ствари, о којима на.м ту ваља говорити, могу или чути или видети, — држим да ће најбоље бити, ако исте, према томе и посматрамо. Често се дешава, да учитељ има какав органски недостатак, услед чега теже може постизавати цели свога рада. Строго узев, ствари које су човеку урођене, и не падају у домашај манира; али у колико се исте, као телесне мане, веџбањем могу отклањати, у толико и о њима овде може и мора бити говора. Ко од природе брзо говори, ваља да се веџба, да се те мане што пре ослободи. Обично учитељи који брзо говоре, дају деци кратка питања. Дабоме, да их је на то потреба научила, јер њихова дужа питања деца не могу разумети. Ко, да школски успех неје доста, да се дају само кратка питања; ми сви знамо, да се у школи све не може са две или три речи питати, него да је од потребе овда и онда давати и дужа нитања. Такова се пак пптања могу давати само разумљивим, спорим говором. У осталом Ја држим,