Školski list

— 151 —

говорничким даром у имо своје и у име целе жупаније бач-бодрошке као човека, који је пуних 40 година отачаству посдужио васпитавајући и изображавајући народне учитеље. И особито му је мило, што је при доласку свом у ову дворану чуо из уста слављеника одушевљене речи, којима је он ученике своје на љубав домовини жарко побуђивао. — Слављеник захвали на српском језику г. поджупану на срдачном поздраву изјављујући, да је он као син овога града и жупаније бачке, изузимајући време својега школовања и лечеаа, део свој живот овде у Сомбору провео. Даље рече он, жупанија бач-бодрошка у маломе је оно, што је драга домовина наша Угарска у великоме, па, као што у овој жупанији грађани различитих народности и различитих вера у братској љубави живе, те тим дају пример и осталим суграђанима својима у другим пределима простране домовине наше. Имајући свагда ово пред очима, он је из детинства свога, поштовао и љубио све народе простране нам домовине Угарске, која је од старине за пример служила вероисповедне толеранције и религиозне слободе, и у којој 8 црквих на 10 језика, пред својим олтарима Богу се моле, за здравље и дуг живот љубљеног нам општег оца отачаства, најпресветлијег цара и апостолског краља нашег Франца Јосифа I. под којега мудром владом сви верни народи Његови уживају грађанску слободу. (При свршетку говора захори се из небројено грла живио краљ! Живила домовина! Живио слављеник!) Више званичних поздрава није било, а време је било око У» на 2 часа. * После примљених поздрава и исказаних отпоздрава уз бурно клицање слављеник буде отпраћен мноштвом његових поштовалаца кући својој. Сви искупљени гости и учитељство још је једном ушло у дом слављеников и ту редом сваки у неколико речи поздравио слављеника и исказао, да ли је у име своје, или у име учитељског местног збора или као изасланик местног школског одбора на ово славље дошао. Слављеник осећајући се међу својим старијим ученицима као учитељ у млађим годинама, поведе реч о народној нам школи и о наставном плану који сада у споразуму са местним учитељством ради и врло би му мило било, кад би се тога дана опет скупили или у приправничкој згради или у згради местних српских школа, да се о истом предмету поведе реч и у главном да сваки своје назоре и примедбе каже, како би се наставни план