Školski list

— 166 —

му иза леђа и увенча га њпме, док ју друге две друге, гђца Зорка ЂуришиКева и гђца Даринка ЛетровиКева с једне и с друге стране држаху од венца дивне траке, Нризор овај видимо у придоженој слици. — У овом тренутку, када свакоме, гледајући овај дирљиви призор хоћаше срце од радости и милине да искочи и када наједаред запојаше из стотине грла приправника и прнправница оно умилно и побожно: „Гебе Бога хвалим..:. и целом присутном публиком овладао је био неки ванредни занос. То сад више не беше „беседа", то сада већ не појаше сама приправничка младеж, — него са сузама радости у очима, певаше и хваљаше Бога цела дворана искупљена света. Лице слављениково беше се зажарило са веље радости, тронутости и побожности, те и он са свима ирисутнима захваљиваше милостивом Творцу, што му је допустио, да иосле толико трудних — а богме више пута и горких дана, да је могао дочекати овај дан утехе и признања. 6. Последња пијеса ове беседе била је песма „ Слављенка коју је за ову прилику компоновао коровођа учитељске школе г. Драг, Блажек; а текст је од Милаиа В. Мариног. — Г. Блажек има већ и досад леп км "их добрих композиција, али ова му је ванредно за руком пошл' Његова је заслуга што је певање тако сјајно испало и за то нека му је од срца хвала!

ЗЛЈВДНИЧКА БЕЧЕРЛ. После беседе одоше гости у побочну дворану на заједничку вечеру. На вечери учествоваху сви гости са стране и сво отлично грађанство. Српско свештенство беше заступљено у лицима госта и великог пријатеља просвете, школе и учитељства, преч. г. Стевана МирковиЛа пароха куманскога, и местног катихете и члана приређивачког одбора преч. г. Жарка ПоиовиКа; а римокатоличко свештенство беше заступљено у лицу местног апата најпречастнијег г. Јулијуса Фејера са своја два преч. капелана. Свега на банкету беше 120 особа заступљено. У прочељу сеђаше слављеник, до њега с десне стране најпречастнији господин Фејер апат римске цркве, а са леве благородии господин др. Паја ДракулиЛ , посланик сомборски на угарском Сабору; а после сеђаху сви остали гости по старешинству. Ту беше чланова прве наше интелигенције, проФесора, учитеља и учитељица,