Školski list

— 18 —

154. (Т.) Нанчево. Живио српски Нестор на педагошком пољу! Слава Вукићевићу ! Вељко КонстантииовиК учитељ. 155. (II.) Ст. Футог 15. Окт. 189В. год. Внсокоблагородном господину Николи Ђ. ВукићевиИу Приликом 40-годишњег јубилеја. Предамноме стоји отворена књига Слова су јој бисер и драго камење; Поврх ње се види крст — што диже, снажи То једино свето хришћанско знамење. Свака речца мери небројена блага А свака је пуна божанских врлина, Као рајско цвеће на земљу је пала, А мирис јој као у белога крила. Још је тама била, а с' истока поче Свитат рујна зора, чедо јасног дана Поче ширит крила, а на крили ено Затрепери једна, звезда обасјана. Светлуцави зраци разагнаше таму, Далеко је сашла петовечна нојца; Кад је на свом крилу мудра српска мајка Однијала роду — млада Богопојца. Са науком живом светитеља Саве, Учила Га мајка, па га роду пружа; Са књигом у руци у бој га опрема, Опасана луком најјачег оружа. А у другој носи луч просвете живе, Школама га даје, да се наук гаЈИ, А Србин је жељно раширио руке; Те просвету грле данас нараштаји. Са убаве Фрушке, Ртња и Авале, С' гласног Дурмитора, па и Ловћен плави; Од Баната равног — и заносне Бачке, И где год је Срба, где се слава слави.