Školski list

— 123 —

иумеђу 2. и 8. Августа о. г. а сарањен је 4. Августа после подне уз пратњу свију свештеника, овде налазећих се проФесора, учитеља и многобројног народа на св. Успенском гробљу Сомборском. На гробу се опростио с покојником ногдашњи ученик а после колега његов г. Велимир "Чонић учитељ III. разреда средсредње мушке школе Сомборске. Покојник је оставио иза себе неутешну удовицу Јелену рођену Гргурову и мило јединче своје „Добрилу". Отличителне црте карактера покојнога Стевана Коњовића биле су: тежња за усавршавањем у наукама, савестност и ревност у вршењу званичних дужности; љубав к своме јединчету и свом сродству; и поштовање заслуга старијих људи, особито оних који су се трудили као учитељи око његовога образовања за време младости његове. Нека је слава и вечна успомена честитом учитељу и вредном раденику на пољу књижества србског Стевану Коњовићу ! Бог нека му достојно награди његове труде у блаженој вечности ! Слава му и „Вјечнаја памјат". В.

ПОЗДРАВИ приликом четрдесетогодишње ирославе Н. Ђ. Вукићевића дана 17. (29.) октобра 1893. године. (Наставак.) 183. (П.) Вел. Бечкерек, 16. Окт. 1893. Високоблагородни Господине, Уважени слављениче, Предраги учитељу! И ако не могу данас, да сам лично саучесник прослави Вашег четрдесетогодишњег узвишеног Вам рада, то ипак не могу а да Вам не саопћим своје осећаје, које ми баш овом приликом надимају моје груди. Предраги учитељу мој! Ваш неуморни труд око васпитања подмлатка народног учитељства -—- тих пионера народне нам просвете, није остао без успеха. Толики ученици расејани по целоме Српству оплемењени Вашом жарком љубављу према милој нам народности српској и светој вери православној, данас су учитељи народног подмлатка, који, оплемењујући невина срца млађане Српчади просветом народном, не заборављају наук и мудри савет свога старог