Školski list

— 121 —

друштва у Будимпешти, посданик на српском црквенонародном сабору, члан муниципалпог већа сл. кр. града Сомбора, и подпредседник православне црквене општине сомборске. Овај споменик подижу му пријатељи и поштоваоци његови. Красни споменик овај, као и споменик на гробу проФесора Исидора Стојковића служе нам за иидљиве знаке, да се у народу нашем почињу денити и уважавати заслуге оних људи, који су свој живот као учитељи и књижевници роду свом посветили. В.

Школа наша изгубила је једног од највреднијих и најспособнијих учитеља; учитељска школа Сомборска изгубила је свог ревностног учитеља вртарства и пчеларства; књижевност наша изгубила је једног свог приљежног и плодовитог раденика, а „Школски ЈГист" свог вредног и искреног сураденика а за неко време бившег му уредника Стевана Коњовића учитоља IV. разреда србске средсредње мушке школе Сомборске. Покојни Стеван Коњовић ро"ђен је 1. Марта 1857. у Сомбору. Отац му је био ђакон а после парох Сомборски Јован Коњовић а мати Катарина рођена Петровићева ћерка покојног пароха Мартоношког Петра Петровића. Детињство је провео Стеван Коњовић у дому родитељском а учио се најпре у основној школи а затим у гимназији Сомборској где је IV. гимназијски разред редовно а пети приватно изучио. Србску учитељс.ку школу полазио је најприљежније ^бТЗ^., 1874/5. и 1875/6. године и свршио ју је са отличним успехом. Као млад отлично оспособљен учитељ одмах је био изабран за учитеља средсредње школе Сомборске, које је звање са великом вољом и ревнопгку 18 година одправљао. Покојник је првих година својега учитељевања о Феријама школским путовао по србским и страним земљама сабирајући знања