Školski list

— 164 —

менитих људи, те тиме човечанство напредује у врлинама и поштељу. Војници радо спомињу имена и храбра дела својих славних вођа, те се тако уче да и сами буду храбри и славни. Исто тако врлине старешина појединих породица прелазе с колена на колено, те су тако родоначелници дотичних породица виновници, среће и напретка не само своје деце него и најдаљега свога потомства; напротив —■ ^тешко човеку кроз кога долази саблазан и (Мат. 18. 7.); тим више тешко родитељима, који место да буду добре путевође своје деце, постају им камен спотицања; њихови пороцн такође ће прелазити с колена на колено, шта више у течају времена још ће се већма развити и умножити; и за сву ту множину грехова, они ће морати одговор дати на страшном суду Христовом. „Духовнаја Бесједа". Прерадио: Р. Ст. С. И /1КИ11, учитељ.

ВАСПШЛ СЕ РОДИТИ. Није тешко дати одговор на питање, одкуда човјеку моћ, коју има над дјецом. Извире ли из увиђавности, која Каже, како је важно, да оно, што је добро, утиче на дјецу? Извире ли из воље, која ће их окренути на пут правде и доброте? Извире ли из дужности учитеља и васпитача? Извире ли из покорностм, поштовања божанскијех и човјечанскијех закона? Нико неће спорити, да ови и други налични моменти не смију узмањкати, ако ће васпитавање и поучавање за руком да пође, да дјечак и младић морају поштовати, љубити и уважавати васпитача и учитеља. Али ни ови моменти нијесу кадри доциљити жељенога, означенога резултата. Може учћтељ или васпитач имати дубоку увиђавности с најјачом вољом, може имати најдубље чуство дужности са приврженошћу к Богу, родитељима и к самоме себи, са ревношћу и вјештином, може имати и саму ватрену љубав према звању са истинском љубави према дјеци, може дакле имати сва најнужнија и најплеменитија својства, па ипак нема оне чаробности, којом се ученик лијепи за учитеља а васпитаник за васпитача, ипак њихова духовна надмоћ може бити размјерно малена. Заиста чудно; али је истина. Ии увиђавност, ни намјера, ни воља, па била прва ма како дубока, друга ма како чиста, трећа ма како јака, не производи оно, што се хоће, и с тога морамо рећи, да не чини све воља. А да шта? Ни мање ни више до прнрода, до сретнику —