Školski list

— 18 —

као лист чисте још неписане хартије, на којем можеш по вољи написати добре као и зле речи. С тога уврежујмо, усађујмо и укорењујмо у срце дстета од најмање малоће док је још чисто и невино све саме врлине, које човека чине човеком, а затиримо и подсекујмо још у клици и најмање коренчиће пороцима, погрешкама, манама и свим хрђавим навикама у своје деце. На дому наших дичних предака недељом и свецем и кад год би од посла свога доспели, сакупило би се и старо и младо и мушко и женско у велику задружну собу, па би онда старешина или други којп из породице читао какву добру и поучну српску књигу, из које су сви примали добре поуке и знања и по оним упутствима се владали и живот свој у побожности и поштењу проводили. Неговали су код своје деце частољубље и стидљивост, јер се тиме најлакше запречи зло, јер многи дошавши у велико иокушење, није носрнуо на стази живота свога са права пута само зато, јер му то његово частољубље, његов образ поднети није могао, да ово или оно недело учини, бојећи се да не изгуби код људи уважење и част, да не изгуби поштено и.ме, јер је поштење највеће благо на свету; бојени се, да не изгуби код народа свој добар глас, јср је: Бољи добар глас, него златан пас. А ко је у срце такових људи укоренио ту лепу врлину над врлинама, што се зове частољубље, него родитељи уз припомоћ школе и цркве. Па угледајмо се и ми драга браћо и поштовани зборе на наше дичне прадедове, који су цео живот свој управљали по науци св. Саве, па учимо и ми своју млађану узданицу, своју депу још од малена да буду побожна и да страхују од казне божије, да буду свим старијим послушна и учтива у животу поштена,. у друштву смерна, стидљива и пристојна, на раду вредна, према свакому правдољубива и искрена; учимо их да у послу и обављању снојих дужности буду точна и уредна, да само истину зборе и право да творе, да се радују и веселе напретку и срећи других људи, а да им не завиде; да љубе свој народ и своје дично име српско, којим су се и наши претци толико столећа дичили и поносили. СамО онда ћемо ведра чела и светла образа, а мирне душе и савести моћи рећи, да смо своју најсветију дужност родитељску извршили, ако срце своје деце свим овим врлинама украсимо. Само