Školski list

После овога сљедовао је говор г. председника, у коме он разЛажуЈш укратко повест ове певачке дружине, пређе на важност песме за српски народ, која га је у данима туге и јада храбрила, а у даннма радости веселила; набраја у даљем говору свом, заслуге покојне ревносне и одушевљене чланице Сиде, које јој припадају око подизања угледа овоме друштву. У говору овом приказано је, како је она цео свој млађани живот пооветила била, са ретким пожртвовањем и ретким одушевљењем на корист те дружине, и мада је од њене смрти скоро већ једна година одлетела у бездну вечности, ипак свако когод ступи у круг певачке дружине те, осећа незагладиву празнину, која је наступила смрћу покојне ревносне чланице њене Сиде Вукићевнћеве. Најлепшега цвета у венцу певачке дружине нема више, она је из њега изтргнута немилосрдном руком смрти, али ипак зато спомен њезин живеће у срцима свију поколења ове певачке дружине. Поклоњена застава одржаваће споиен покојничин, у вечитој свежости. — Позива даље чланове дружине, да се сви угледају на покојну врсну чланицу Сиду, и да подражавају њеном ревносном и одушевљеном делању на корист дружине. Успомена на Сиду Вукићевићеву нека их храбри и нека их учини истрајнима у борби противу свих сметња, који се стављају напретку ове дружине. — Бела боја поклоњене заставе означава нег.иност покојничину, која је свим жаром своје млађане душе љубила ову дружину, — икона св. Богојавлења и св. Николе које се на њој налазе, означују благослов Божији , учасници којега пос-тају само они, међу којима влада љубав и слога и баш зато позива чланове на једнодушан сложан рад, При крају говора изјави топлу благодарност високопречасном протојереју г. Љубомиру Купусаревићу и осталом пречасном свештенству, који су свечаним богослужењем данашњу светковину јако увеличали. Благодари такође и присутним изасланицима разних корпорација и свој поштованој публици. Тиме је први део светковине био завршен. После подне око 2 часа, искупише се чланови и остали позвани гости опет у општинску велику дворану, одакле се у пола 3 часа под заставом кренуше на гробље да посете гроб покојне Сиде Вукићевићеве. Напред је ишао г. ђорђе Бирвалски и носио је заставу, за њиме пак носили су венац два члана, а за овима сљедоваху остали чланови и многи гости. Свечани ход овај из далека би поздрављен звонењем звона са куле св. Успенскога храма, које ке престаде дотле док д-ружина не ети>$<г--$о- гроба- покој-