Školski list

требити. А за иародну вероисповедну школу није се баш нико постарао, са чега је и постала народно сироче. Да би се дакле и тој оскудици доскочити мргло, те да би се народна вероисповедна школа од грозеће јој опасности и погибије спасти могла, и да би јој се онстанак на сва времена обезбедитн могао и у оним сиромашнијим ошитинама нашпм, које без туђе припомоћи, своју народну школу издржавати и одржати не могу; — побуђенил сам се нашао, да по примеру нредшаственика мојих, један такав фоид оснујем, коме ће задатак бнти, да из прихода својих, оскудно снабдевене вероисповедне школе потпомаже, те да им се на тај начип и опстанак обезбеди, коме сам темељ и положио о овогодишњем празнику св. Саве, са прилогом својпм од десет тнсућа Форината у ауст. вред. илити двадесет тисућа круна, давши му наслов по имену првога просветитеља и научитеља српског „Фонд св. Саве." Потребу такога Фонда увидела је и највиша аутономна школска власт: Митрополијски Школски Савет, те је намеру ову моју са великом радошћу и готовошћу прихватила, усљед чега је и управила проглас свој на народ српски, разаславши га по свима крајевима Митрополије наше, на све дрквене општине, на свештбнство оба реда, на учитељство, на поједине богаташе и великодостојнике наше, па н на познате родољубе н пријатеље народне школе, још у почотку ове године са позивом, да сваки по могућству своме, мнлодарима својима ради оснивања тога од преке нам потребе Фонда, у помоћ нритеку, како би што већма порастати и што прије до оне величине доспети могао, да може што скорије у живот ступити и благодетној сврхи својој послужнти. Но како ми Срби на жалост скоро сваку ствар, на макар та и најбоља била, сасвим олако и равнодушно узимамо; — тако је и овај дирљивим алн уједно и очајним слогом написани проглас М. Шк. Савета, као што дојакошњи резултат прилога показује, остао глас вапнјућег у пустињи, на грдну срамоту васцелога народа нашег, са чега и нема изгледа, да ће тај фонд скоро благодетно дјество своје отпочети, ако му се што скорије и обилатије у помоћ не притече, — а овамо нам толике школе народне стоје на ивици своје пропасти. Ето вам, богољубазни, красне и згодне прилике, да сваки између вас иосебце, иа и сви у скупа постанемо Спаситељи српској народној вероисноведној школи, томе занемареноме сирочету