Školski list

— 13 —

о Светом Сави 14. Јануара о. г. свечано проолавити двадесетпетогодшпњицу својега опстанка. Радо бих се одазвао уваженом позиву вашем, господине управитељу, да на ову просветну славу у Београд дођем и лично учествујем у тој дичној светковини српскога напретка; али отарост моја не допушта ми у ово зимње доба тако далеко путовати, а и званични послови па и наша овдашња светосавска свечаност не дозвољава]у ми то да сада учиним. С тога духовно учествујући у прослави знатнога културнога напретка у новесници народа нашег у дичној Краљевини Србији, као стари трудбеник на пољу српске народне школе и као многогодишњи управитељ прве и најстарије учитељске школе српске, узимам ову прилику, да писмено честитам Вама, велештовани г. Управитељу, сјајну двадесетпетогодишњицу прве српске учитељске школе у Србији, која је позвана да спрема ваљане учитеље за Краљевину Српску и за остале српске покрајине на балканском полуострву. Колико се мени чини, у ново ускрслој држави Српској није се до сада достојна пажња давала религиозно моралном васпитању и образовању младежи у школама, па с тога покрај свега спољнога блеска опажа се назадак у благонаравности и у побожности у свима слојевима грађанства млађег у Србији, а то не води народ к правој и сталној срећк. Моје је стално и на многогодишњем искуству утврђено уверење, да је по наш српеки народ само она просвета добра, која се оснива на светој науци православне цркве и на светом Еванђелију. За таквом просветом инстинктивно чезне наш народ. Таква се просвета њему мили и само таква просвета спасоносно упливише на његов развитак ; јер она одговара духу, и прошлости нашега народа и она му само може без штете бити. Познавајући ваш књижевни и наставнички рад, уверен сам да ви делите моје мишљење, па с тога се и надам, да Кете ви, колико год можете, допринети к томе, да бар учитељске и народне школе у дичној краљевини српској одговарају духу народа српског, да по превасходству поштују Светосавски аманет и да тако преустројене буду, да могу благотворно утицати на право и темељно образовање народа српског, а да престану бити копија западњачких, нарочито Француских модерних школа, које нигда немогу народу нашем од праве користи бити; јер само једнострано и насилно у неприродном правцу образују разум, а срце и вољу остављају у назатку. Наш је овде положај много тежи него ваш тамо, па ипак су наше школе организоване тако, да се у њима деца у духу своје свете православне вере и миле народности наше васпитавају, да се упознају са језиком свете наше цркве, и да из ране младости науче читати и појати у цркви нри богослужењу. Школе наше