Školski list

тачка нри учењу тих наука иознавање самога себе и своје околипе (антропологија, познавање своје домовине). Од корисних и лепих вештина потребне су пре свега оне вештине, које иду уз аисменост , а то су такозване школске вештине: писање, читање, цртање, гимнастика, практично рачунање, прости ручни радови, декламовање; после, потребне су он е уметности, које имају везе с етичким васпитањем, нарочито појезија и музика (а у другом реду беседовање и сликање). Има још неких вештина, које се не уче редовно, него у згодним приликама, као вештина понашања и кретања у друштву, вештина чувања и неговања здравља. А има и таких вештина, које не улазе у задатак обичнога образовања, н. ир. вештина експериментовања при научном истраживању и при предавању, вештина писменога и усменога излагања научних истина, вештина управљања у мањим и већим друштвима итд. (Наставиће се.)

0 СВЕТОМ СШ. Написао Јован Константиновић, катихета. (Свршетак.) Ноелије смрти очеве оде Сава у мали манастир пирг Ораховицу — Кареју и посвети се изучавању св. писма. Тада је већ постао архимандритом. Ту је написао житије свога оца св. Симеуна — једно од најљепших дјела старе српске књижевности, типике хилапдарски, карејски, студенички, службу и канон својему оцу и многе друге ствари, којима је ударио темељ старој српско-словенској књижевности. У најљепшем књижевном раду његовом побунише га незгодне прилике у Србији. Политички противници и разне интриге завадише рођену браћу. Вукан млађи син Немањин уста на Стевана, збаци га с престола и владаше до 1204. Те године збаци опет Стеван Вукана и да не би букнуо грађански рат почеше преговарати о миру. Да би што прије дошло до мира, поруче брату Сави у Снету Гору, да што прије дође. 1207. Сава им и испуни жељу и донесе собом мошти свога и њиховога оца па их над гробом очиним измири и свечано закуне на узајмну братску љубав. Мошти очеве положи у Студеницу, коју прогласи царском лавром и остаде у њој по жељи браће игуманом. Са братом Стеваном сазида нов ставропигијални манастир Жичу, касније столицу архиепископије српске, гдје се по том чуваше краљевска круна и крунисаху краљеви. Да би уклонио сваки стран утјецај на српску цркву било од стране грчке било од стране римске, намисли Сава, да створи самосталну српску цркву. Тога ради оде 1219. у Никеју тадашњу