Školski list

— 105 —

Белешке на крају свакога месеца нрочитају се ученицима, ис.под 10-ог месеца у рубрици 11-ој ознатује се црвеним мастилом успех из сваког појединог предмета на крају године, и просечни исказ у погледу детнњег здравља, бистроће, приљежности и владања, као и општа оцена успеха из свију предмета. У последњу рубрику стављају се особите примедбе (нпр. био је строго кажњен због овог узрока —■ или особито добар.) В, КМЖЕВНИ ПРЕГЛЕД. ПЕДАГОГИКА или наука о васпитању, одштампана предавања од Стеве Чутурила. Београ.д 1895., штамнарија „код Просвете" С. Хоровица ; цена 2 дииара. У стручне књиге, којима можемо рећи да су нам добро дошде, може се убројити и ова књига, којој је племенита и посредна задаћа: да иснуни колико толико празнину у стручној нам педагошкој литератури. Писац њен, познати г. Чутурило, употребио је згодну прилику, те је као иредавач недагогије на вишој женској школи, која измењује стручну учит. школу, нанизао и уредио своја предавања према одређеном обиму градива те школе у једну целпну. Ко поле познаје нашу стручну недагошку литоратуру, нризнаће с нама заједпо, да ми још немамо систематски написане педагогике, и ако би било људи за тај посао. Да исте немамо, свакако су криве прилике, у којима се налазимо. Потреба оваквог дела пе да се опорећи, но не смеју се усудити ни писци да пораде, нити накладници да нздају ма одељак по одељак. Овом је као да први узрок неразвијена публика за оваково дело, и ако број учитеља (Јрба у хиљаде удара ! Педагогика ова је учило и рађена је по принципима разних светских педагога ; а по разређивању градива, држао се нисац, колико сам видео, највише Линднера. Ово „разних" светских педагога наглашавам због тога, што тиме хоћу да споменем не само недагоге ^ФилозоФе са њиховпм разним прннципима, као што су Хербарт, Цилер, Вунт итд., но и педагоге дидактичаре, који су својим радом заступали разне принципе. Тиме је одиста много учинио писац ове књпге, јер пружа прилику тачнијем изучавању педагошке науке не само ђацима стручне учитељске школе, но и сваком, кога ова лепа струка занима. Већ сам увод, изузев које омање грешке, иоле пазљивог читаоца задобија. У леном облику и разложно расправља ту дугогодишњи практичар Чутурило основне одношаје васпитања. На првом месту је реч о иотреби васпитања, — јер је човек организам, који подлежи законима развитка, на којп утичу две силе: спољашња, творачка и унутрашња, која изнутра зида и развија организам људски. Посредник ових сила је нервни систем. По снособности људске природе да прима утецаје и да их реФлсктује извађа се и могућност образовања. Разлика животворне силе људског организма која се *) Овај преглед, вбог нагомиданог материјала тек је сада могао доћи у лист. Ур.