Školski list

— 27 —

који оу за живота свога духом својим учитољи овојих савременика, а иосле смрти бесмртници целоге рода им, јер ио заслугама и делима. овојим изравњују се и у веку живота свога са оном већом јединицом — живе толико, колико и народ сам. Српски народ је на сиасење овоје досадашње, хвала Богу, много такових појединаца имао: многи су од њих кроз тавне ноћи наше припаљив.чли светиљке на кулама бродароким, да нам брод српски на пучини судбине не помери нравац опредељења свога, многи су у сретним данима затрептали, да се српоко небо окити звездама, многи су и звезде око себе надасјали и благом месечином ооветлели нам путеве народне: али св. Сава нам је сунце припалио, које нам се са истока родило, те води народ наш ево већ осам векова кроз све непогоде тешкога му путовања а под заштитом свете цркве наше православне и у пратњи гусала нам јаворових. Зато се ето и дан-данас после толико времена од смрти његове од древне Бијене па до Дариграда, од Јадранског па до Црног Мора васколици купимо око тековина његових, око цркве и школе наше, да њега славимо, а себе у невољи и борби челичимо, у добру пак одушевљавамо и веселимо. У оно доба, кад је Бог народ српски св. Савом обдарио, још горе смо као народ стојали, него данас што стојимо. Судбина нам је од прилике увек истоветна: Када су грчкој царевини дозлогрдили већ Хуни, Готи, Обри и Бугари, Печенези и ТСумани, обећали су и дали нам све, што смо тражили, само да ое ставимо и постојимо на страшноме месту, да им чувамо мртву стражу од хладног севера и варвароких унадаја: тада смо се први пут населили. Но када је опасноет већ прешла, бура се разгонила, постадосмо им несносни иа некадашњој дедовини њиховој и они потегоше, да нас за својом руком или дотерају или отерају. А када је бечкој ћесарији попретила иото такова опасност са југа, која је и нас прегазила, онда нам је и ова обрицала и посмештала нас у своје куле и градове тада смо по други пут постали и њезини граничари и т. д. Осим тога, што су нас војски непријатељске газиле и сатирале, те слабиле и раздирале и браћа у Христу: источна и западна црква су такођер преко наше главе ломиле небратско оружје своје, те и у нас стварали од браће небраћу, од пријатеља непријатеље. Борило се је и ломило тада за самоодржање појединца, појединих покрајина, па стиже и онај, који надасја звезде око себе и вијну се пред њима као пастир пред белим овцама, да цео народ