Školski list

— 97 —

читао, па и ја напишем једну оду мом другу ђорђу ћирићу потоњем директору на крагујевачкој гимназији. Он је ту оду којеком показивао, и миоги од изображенијих људи посумњали су, да сам ја то умео наиисати, по свој прилици зато, што сам ја у тој оди и неке грчке и римске богове навео. Такођер написао сам и једно П озоришно делце под именом : „Учитељство на селу." Први чин говори о томе, како се сељани с учитељима погађају пошто &е који служити, а други чин: о подмитљивости неког окружног директора.*) Ту у Брестовцу о великим ђачким Феријама једног трговца и попова деца дођу из Карловаца евојим кућама, а ја чујући од њих где говоре: „бег^из, ^шс! &СЈ8? ^иогао^о уа1ев?" и т. д. прохте ми се да и ја научим латински, па тако већ одрастан и велики, штоно веле: под старост „бердо" почнем учити латински, и дотле успем да сам у Карловци одмах у Ш. гимназијски разред примљен био, и другог школског течаја већ сам покушавао да неке просте песме и изреке са српског на латински преведем.**) Онда се гимназија састојала из 6 разреда, и ја сам остале више разреде гимназијске у Новом Саду свршио. У 6 разреду написао сам једну оду мом проФесору и директору новосадске гимназије Петру Јовановићу, а доцније једну Севастијану Илијћу игуману Гомирском, а потоњем архимандриту Оповском. Из Новог Сада одем у Тамишвар у филозофију, (тако се онда звао данашњи УП. и УП1. гимназијски разред,) ал' ту се нисам могао ни целу годину обдржати, јер нисам знао маџарски, па ни у каквој знатнијој кући нисам кондиције добити могао ради издржавања, зато одем у Пешту и станем код Тоше Павловића новинара као спомоћник, и ту сам осим екепедиције и понешто с немачког за новине преводио. Покрај тог нисам ни оне штудије у филозофији занемарио, него их проучавао, а медицинар Љубомир Радивојевић Текелијанац још ми и неке спомоћне књиге као Канта и др. ради мог испомагања давао. — Једаред рече ми Тоша Павловић да напишем молбеницу за неког штудента на Саву Текелију

*) За то делце нудио ми је доцније иокојни Ђорђе Рајковић 50 Фор. ал' нисам му га хтео дати зато, што у њему није било „8аплета" и „раоплета," бев чега таква дела немају вредности или важности.

**) Сећам се да сам ону песму : „Заповеди Господ Бог, двома, трома анђелом овако превео: „ЈиааИ (сНхИ) Беиб (Јошшиз Доићиа, ћ-Ншз ап^еИб; 0 уоб тм .-аи&еН, о У08 Лиоеа еое1еа1е8; БезсепсШе ај1-ј;еггаа). М оопбеИе Меа и т. д. А такође и ону смешну. „Месечина као дан" и т. д. „Рп1§ог 1ипае';81аИ с11еа: Уећш апив 81еи(; 4гипеив и т. д. ((„Шпш