Školski list

— 173

Филозооела. — „Славуј се поетички називље Филомела!" „Ах, то је тако лијепо име, Филомела, Филомела!" (Код куће послије школе.) — „8наш ли тата, како се славуј

„ФилозоФела — шта мислиш — је ли да је то лијепо име ФилозоФела ? Модерни Париз. „Дај ми?" Молим те! „Ае! Баш не дам!" „А мени ? Де мени!" „Не, не, не, не!" Окренем се, да видим, о што толика јагма' Еј да сам сликар. Т Р и лијепе дјевојчице, а пред њима црни дјечак с јабуком у руци као каки Париз, а незна којој да је досуди. Мицики не ће она га иначе и не гледа, кад нема јабуке. Љубица, превише мољака — и њој не ће — већ све гледа онамо на Милку ? Би ? Не би ! Би ? Не би! И напокон се одлучи, те отвореном детињом грацијом преда румену јабучицу „најбољој." ГалантериЈа има своје клице у најмлађем добу — а женска раФинерија ? — такођер. Тајно ПИСМО. Неки дан нађем тт§поп-писамце у књижици једне ученице. Ја као ја, одмах да отворим па сам се већ у духу веселила, како ћу се наслађивати каквим екстрафиним педагошкопсихолошко наивним ужитком. Ал' да! Хоћеш море. Рачунала сам без бирташице нота без моје ученице, јер је то писмо било писано тајним писмом. Ма какво бијаше то писмо! Нит је нашки, нит је Француски нит је у језику лордова и лади а нит је санскрит, нит је Уо1арик нит је старославјански, већ све нека ваљда као грчки или румунски. Не бих се ни чудила, да сам га нашла на ШМеМе с1е 111111 од какве Аспазије или Ксантипе, већ таман у геометрији модерне ученице Пп с1е 8Јес1а. Ево га, па му „погледајте сви низ јазију!"

Мопе 808гоп}осИ 808е попа тотепопе! Копесоси (;о1е уоу 1зозе сосизобпопЈ<:о1Ј! Нипоуоуа1о1а ТоИ попа рор1808топи!

Чудна ли писма! Али чекај! ,,Ба8 181 с1ег 011епс1огГ ип(1 ћЈег <1ег 8сћ1и88е1 (Јаги!" чекао би модерни књижар. Еаш су га лијепо измудриле! А кад је мудра Фила видјела, да стога писма не ће бити никакве опасности

зове поетски ?" Де?

МотИоГа Апопдодјоја!

РоШо1а.