Školski list
— 175 —
аукторитетом изјави, да гаталинке ваља поставити на пр^зор, нека гатају вријеме за школске излете... Право оно кажу: Гатала баба, да не буде мраза, а кад ујутру снијег до кољена! Ову лијепу пословицу кано да аугур Мате није познавао, но он се ни њоме није дао пометати из свога текста. Априлско кишовито вријеме, давало је заиста доста посла „живом баромеру," којега су ђаци марљиво проматрали. Особито на онај дан, када је излет уречен био, узнемирише се гаталинке, као и њихови посматрачи. Сад би изишле на врх, сад би сјели на дно а сваки тај крет пратио је гласан поклик Мате или његових првих поборника. Одједаред умирише се. Једна сједе на дно, а друга изиђе на врх и у тој позитури остадоше до пред сам излет. „Какво ће бити вријеме ?" упиташе редом дјечаци мудријаша Мату. „Дед гатај — тумачи сада, ако си делија ?" „Какво?" кликне Мато и почеше се за ухом, ала нијесте домишљали, зар не видите да једна жабица сједи на дну, то значи да ће бити кише, а друга сједи горе то значи да :ће бити лијепо, дакле „киша + лијепо == променљиво!" — „Мудре ли гаталинке, овако посједаше, па нека је свима право!" закључи дипломатично Милица и поносно погледа аугура Мату. Из „Меандра". Савјесност. Пролетне шетње веома су дјеци драге. Мање им је драга обнова те шетње у облику описа задаће домаће. До душе о својим ученицама не могу то реки, јер су ту задаћу ванредно лијепо иврадиле, што ме је изненадило. Слог у тим задаћама бијаше пун неке прољетне дражести, а мирисљив од самих тропа и Фигура, украсних придјевака, па и од цитата. Ти цитати бијаху тако разнолики, да ту ни о каквом преписивању једне од друге не бијаше ни најмање сумње. Дакако испод тих би цитата заборављен био често онај најглавнији — био би заборављен писац. Кад сам их на то упозорила, стадоше одмах писце под њихове ријечи потписивати, јер су срећом од тих цитата наизуст знале, из којих су пјесама и од ког су писца. Само једна сједи и мисли, видим јој на бијелом чеоцу, да су јој мисли : „Кб море дубоке А до неба високе" па је за то упитам, који су јој на срдашцу јади и зашто су јој тако тешке мисли у главу.