Školski list

— 94 —

потребе, тако је исто дубоко' захватило око модерног велика психолога у срце људско и ту дуби и тражи неуморно поводе и разлоге и тумачења за све што још није јасно. И тако је постао хоризонат шири, а подручје нашег света опоежније. Ми не ходамо више по беломе свету у једноставној хаљиници простодушја, не ми смо збацили ту хаљиницу и заменили је плаштом познања... Очински глас старих писаца, који су причали о свему, што је љепо и добро, данас се и не чује; њега је заглушио патетички г(^ор и реторичко гласно мнење модерног романсијера. Он то мњење меће у уста сваком својем лицу, сваком догађају у својим делима тако несакривеним начином. Са намером: хтети поучити никада није писац ступио толико међу читаче као данас. Он је управо наметљив. Свак ко чита данашње романе доћи ће до тога уверења. Модерни писци само желе обратити људе и само за то се труде и пишу... Обратити, обратити! „Обратити, поправити, нодићи, освојити ја вас хоћу !" виче романсијер нашега доба у вас глас и строгим лицем седа час на судачку, час на говорничку столицу и удара оштрим бичем на слабости људске, на неправде државе и друштва. Он узимље на се улогу апостола или улогу ФилозоФа, па се служи највештијим речма из теологије, а уз то не заборавља ни на математичке доказе. Само да увери, освоји. Како пажљиво израђују модерни писци своје јунаке! Сваки је тачно посматран и из природе исписан, али кад га боље погледаш, ипак ћеш опазити, да је свако лице и свака ствар у томе роману великом уметношћу „ моралу за вољу " баш у оно и онако светло помакнута и постављена, да читач јаче загледа велики јаз и понор што но се развалио између зла и добра и да га од тога гледања ухвати несвестица, којој је опет задаћа та, да немило уздрма и потресе из удобног и мирног безбрижног свакидашњег му живота из „Вигс,ћ8сћгп!;81ећеп"-а како критичар називље тај наш живот без реФлексије и без дубљих мисли. Почевши од параболе о Лазару, путује прича о добром сиромаху и злом богаташу кроз све литературе света у безброј варијација, путује као бела жена кроз стране градине... И вазда је то прича одевена у костим свога доба. Данас је та парабола постала занимљивим социјалним питањем, које управо крваво описује одношај господара и роба, посед-