Školski list

С тога ћемо прво разгледати тај покрет, како је он отпочео у реФорматским покушајима тога времена и какав му је за тим утицај на данашње време. Главни импулс необично живом интересовању свију педагогиком дао је Русо у прошлом столећу својим „Емилом." Из Француске је прешло у Немачку где га је даље развијао нарочито Базедов, а за тим утецај његов раширио се свуда све до данас. Основом образовања у протестанској народној школи у Немачкој био је Лутероп катихизис, а главни предмети у вишим мушким школама били су стари језици. Други нредмети, наиме реални, беху слабо предузимани. Мисао, на којој се оснивала сва та предавачка система, састојала се у томе, што основа свега нашег образовања има историјски карактер. А историјским изворима нашег религиозно-духовног образовања беху хришћанство и антички свет. Дакле, еванђеље и стари језици — ето то беше гесло старе школске системе. 2 ) Касније, с разних страна јављала се тежња за преобразовањем школа, а при том особито се стараху да чим више реалне науке у школу уведу. Уз то почели су и ве"ћу пажњу обраћати на здрави телесни развитак младежи. 3 ) У оиће од ХУП. века реализам је све већма и већма истицао се, а у ХУН1. веку беху већ основане и реалне школе, од којих прва би основана у Хали 1739. године. 4 ) Ну тек Русо даде тим реалистичним мислима и тежњама привлачан израз и ванредан утицај. 0 ) Познато је, како је Шилер, у свом младићском одушевљењу хвалио га као мислиоца, „који је од хришћанина начинио човека." Гете је назпао „Емила" природним еванђељем васпитања, а Кант,

2 ) Види у ЕиШег-а, Ап сИе КаЉвћеггеп а11ег. 8ШсМе (ЈегЉћез БагкЈез, (Јааз 81е сћтШсће 8ећи1еп аиМећ4еп ипс! ћаИеп 8о11еп 1524. год. (8ашт11. \^егке. Ег1. Аиб§. Вс1. 22.) стр. г82.

8 ) Овамо спздају нарочито: Комениус или Амос Коменски автор 8наменитог Огћјз р1с!иб, који се појавио око 1657. године (а 1659. год. већ у 2-гом издаљу) ; Лок, чије су „Мисли о васпитању деце" покренуле опћу пажњу (издане 1693. год.) и силно утицале на васпитни рад; његова је девиза била : Мепз 8апа ш согроге запо ; Франке у Хали, у чијим школама особито силно истицао се реалистички елеаенат.

4 ) 0 том развитку види опширно у Кашпег, — &е8сћ. <1ег Ра(За§о§Јк, св. П. стр. 46. и даље ; те у Ваиг, — (тгипЉиде с!ег Етећип&81ећге (3 Аи0. 61е88еп 1876) стр. 69. и

даље; па у РоујебИ РеЉдодЈке Бг. М. 8Н§Нса, Вазапсека и нашег МилићевиКа.

6 ) 0 Русоу види у свим у 4 прим. споменутим делима. Затим у Ми11ег. — Ј. Ј. Вошзеаи, с1ег ра<Ја§о&18сће 1ггб1егп ипвзег ВеИ ип<1 сИе сћибИ. Ег21ећип §8аи %аће. Е1п Уог1га§" (Наш. 1876); 8р1Ш§егћег, „Б1е шос1егпе тДегсћгЈзШеће Ра§а20Ј?1к пасћ јћгеп Ваћпћгеећегп Воиззеаи ип<1 Вазе(1о№" (1;е1р21|* 1878). чланак Хаубера о Русоу у Шмитовој Енциклопедији педагогике. А осим тога нарочито у Шлосеровој Историји ХУШ-ог века (4 И8Д. Хајделберг 1853.). св. П. стр. 437. и даље.