Školski list

— 181 —

Од своје стране ја се никако не слажем са овим мишл>ењем из два разлога и то: у првоме реду из обзира према тешким приликама и околностима у којима се налази наша овострана вероисповедна народна школа данашњим даном,* а у другоме из разлога чисто педагошких. Пре него што бих опширније изложио горње разлоге, нека ми је дозвољено, да бацим један осврт на разлог, да би учитеља требало ослободити од предавања науке вере у главноме због тога, што је оптерећен градивом из осталих наставних предмета. Признајем да наша наотавна основа много захтева од учитеља вероисповедних основних нам школа, али ипак за то не могу пристати, да се из тога чисто личног и сталешког учитељског интереса и олакшице, одузме света основа и сјајна круна наставничко-васпитачкога му деловања — нредавање науке вере. Разлог овај сведочи само о малодушности учитељства, јер би оно смело и могло изнети сваки други разлог за предају науке вере свештеницима, само не тај, који сведочи да учитељство заборавља на светост и идеализам својега позива и да олакша себи, напушта један од наЈдрагоценијих прстенова у ланцу узвишених задатака својих. Та баш предавањем науке вере хришћанске освећена је цела наша служба, узвишено нам је деловање. Каква велика морална снага лежи у рукама учитељевим када предаје науку о вери, доста је ако наведем само. то, да он тиме врши према деци дужност анђела хранитеља , који их руководи путем идејалне земаљске среће душевнога мира и задовољства —, и путем који води вечноме спасењу, што еве даје учитељскоме позиву двоструку важност, особито у јадним приликама и околностима у којима се данашњим даном налази религијозни живот нашега народа, када овај ван школе — с малим изузетком —- скоро нигде, никада и ни од кога не чује свету, спасоносну и утешну реч Божју. А да то уједно служи и на подизање моралнога угледа учитељскога, држим, да после реченога нико не ће посумњати. И још нешто. Држим да се не варам када тврдим, да горњи разлог за предају науке вере свештеницима није изнео на тапет један део учитељства нам једино због тога, што му предавањ науке вере тешко пада и што га оно квантитативно терети. Моје је мишљење, да је поменути разлог избио и под утицајем једног настраног психичког момента, а тај је: тежња, да будемо

*) Ра8лог овај уовојио оам од впречаоног протопреввитера г. Јована Бороте, када оам с њаме о тој сгвари разговор водио.