Školski list

— 187 —

зивнијег употребљавања наставног времена на више разреда, без икакове онасности по уснех наставни, могао се с друге стране узети и за П. разред онај број седмичних часова I. разреда у износу 20. — У осталом строго нридржавао сам се пронисане Ниставне Основе, како у одредбама наставног времена, тако исто и наставног градива. Када сам састављао распоред часова, особито сам пазио на дидактичкометодичке пронисе којим редом ваља да долазе наставни предмети један за другим, осим тога на хармонију поделе наставних предмета на иоједине чосове, у опште узео сам у обзир све прописе педагошке састављања раснореда часова, те сам на основу свега тога израдио приложене распореде часова; колико сам у том погледу удовољио захтевима, пресудиће можда најбоље сама пракса г. г. учитеља. — Но једно свакако морао сам учинити, — а то сам и овде дужан навести, — баш у погледу самога уснеха наставног у нашим школама. Код нас обично узимао се четвртак као Феријалан дан, а субота носле нодне свагда рачунала се у школско време, те су и суботом носле подне увек одређени и на раснореду часова назначени били извесни наставни предмети. Ко сада узме у обзир карактер наших основних школа, па онда хладно размисли, колико је у исгини у самој настави употребљавано било речено наставно време, тај ће ми на сваки начин дати за право, када сам носле подне сасвим оставио слободно, односно када сам за' тај получас пре почетка вечерња назначио предузимање дрквеног појања пошто то после подне п тако потпуно никада није се могло употребити на школску наставу. На основу тога ја сам и за четвртак лре подне у распореду часова назначио извесне наставне предмете, у два носле подна нак били би ученици сасвим слободни, што и опет тако исто чини један Феријалан дан. Оволико ради образложења свога поступка. Д. Р.

ДШКТРИСА И ДИРЕКТОР. Савремени диван. У великом кору женског питања ето опет слаб гласић. Бијах не давно у друштву интелигентне господе и госпођа, па се заметнуло питање: директриса или директор. Тко је од ово двоје вјегитије да уаравља женским заводом — женском школом, : на којој раде саме женске или главне аредмете настављпју женске ? (Лицеје, женске гимназије и учитељске школе амо не мислим). Настала врућа дебата са рпом иро и контра. Кад су се валови разговора мало стишали, испливало је на површје ово неколико тврдња, које показују на први мах, да су расправљачи били листом душмани женског питања и жене као јавне службенице, жене као чиновника. И ја •нисам присташа женске еманципације у најсгрожијем смислу, мени је женина дика у части највећа, ако ју она стекне у породици својој, а тек јој онда дајем право јавности, ако ју