Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

„Што је, љубо, извела те змија !«

Потрчаше куле на висину, 260 Шта да видег чуда големога ! Мртав јунак у душеку лежи, Загрлила г' Призренка девојка, И овако она беседила :

„Јаој мене, до Бога једнога ! „Што остадох млада удовица ! » О свекрво, да те Бог убије! „А мене си мало учинила,

(50) с» ст

60

„ А себе си горе доправила.“

Оста мајка без сина, својега, 2710 Од нас песма, а од Бога здравље !

Нас лагали, ми полагујемо.")

У народу нашему има и приповилетка, како је жена родила змију, па кад су је овако оженили и млада видјела, да у вече из змијине кошуље излази прекрасан момак те с њоме спава, а у јутру се опет завлачи у змијину кошуљу, она се договори са свекрвом, па му кошуљу спале на ватри. Кад се момак пробуди, он отиде од жене у свијет, казавши јој, да се с дјететом. с којијем [је] била. трудна, не ће растати, докле га не нађе и он руку на њу не метне, а прије да га не ће наћи, док не подере гвоздене опанке и не сатре гвозден штап тражећи. По том она, тражећи га свуда, дође к сунцу, но оно јој каже, да га дању нигдје видјело није, и пошаље је к мјесецу, да пита њега, није ли га он гдје ноћу видјео. На походу оданде поклони јој сунчева мајка златну преслицу са

9) Гдјекоји пјевачи често додају на свршетку пјесме: „Онај лаже, који мени каже, уОнај лаже, а ја полагујем.“ 5 (0 тијем пјевач показује, да ни он сам не држи све за саму истину, што се пјева.