Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

74

„Можеш ли ми за то дуовати ;“ Ал' беседи патријару Саво: „Чедо моје, Наод-Симеуне !

„Пе могу ти за то дуовати; „Није шала своја стара мајка ! „Овако ти могу дуовати:

„Да сазидам кулу од камена, „Да те бацим у камену кулу, „Пак да кључе у море забацим; „Када кључи из мора изађу, »Онда ћеш се грека опростити.“ Па сазида патријару Саво,

Он сазида кулу од камена, Баци Симу у камену кулу,

А кључеве у то море сиње. Прође време тридесет година, Дигоше се по мору аласи,

И по мору рибу поваташе, Уватише рибу златоперну, Поклонише патријару Сави. Кад је Сава рибу распорио,

У риби је кључеве нашао,

За то Сава и заборавио.

Почем виде, по том и познаде: „Јаој мени до Бога вишњега ! „ја сам Симу и заборавио, „Ово с' кључи од мојега Симе.“ Па отвори на тавници врата, Ал се онде Сима преставио, Преставио, и посветио се; Глас дадоше на четири стране, Скупише се млоги свештеници,

100

105

110

130