Slike iz seoskog života. Sv. 3

26 ЈАНКО ВЕСЕЛИНОВИЋ

— Јес" чуо ти».. Ако не понесеш гвожђе на ногама — овуда сам најтањи.

-— Штог.. Ваљда што сам увредио господство газда Лаке Гонџулићаг

— Јес'!.. Зато!

— Не пртљај! Сад да ти одрежем врат као пилету! — рече Галоња.

Е, људи! Има људи страшних да им не смеш у очи погледати. Таки је био Галоња. Сенуше му очи, намршти се чело, накострешише се брада и бркови. Он пође газда Лаки... Газда Лака ућута.

— Је ло

Лака ћути.

— Реци! — па бар да имам зашто!..

Ал' овај се и не миче.

— Само учини, па ћеш видети шта ће те снаћи!

И Галоња оде.

Ми сви ућутали. Газда Лака саго главу па шкрипи зубима. Пошто Галоња оде — он скочи.

— Ама, зар он мени тог — дрекну. А зна ли он, ритаковић један, ко сам јаг.. Он мене да убије!.. А не зна несрећник да сам ја записан у ону књигу, па ако погинем — сто глава плаћају моју једну. Само док чује господин капетан! Он ће га опремити сместа на робију! Само док му ја одем па се заплачем; а он ме воли као сина. Никад он мени друкчије не вели него: мој Лакица! И кадгод одем тамо — ја пијем каву с њим у канцеларији. И његова капетаница, и она ме пази; чим дођем она пита: шта си донео газда Лаког.. А ја онда извадим из торбе или бисага што сам донео, па предам њој. А она, онда, мени донесе послужење и каву, те пијем, па Бога ми, доста пута, и ручам код њих!

Погледа око себе — сви ћуте! А он дрекну још више:

— ТТ онда, и господин начелник; и он ме пази. "И код њега сам пио каву. Он мени вели: „Пази-де ти, Лако, тамо на те бунтовнике, па ми дођи одмах те кажи шта они раде!“ А господин капетан баш ми јуче рече: „Отиди мало до у Свилеуву, па види