Slovenačka

ИСТОРИЈА. 39

терманизаторске тежње добили су Франци у кнезу Прибини, који је, прогнан из своје прве области Њитре, у данашњој Словачкој, после вишегодишњег лутања и политичке неодлучности, око 840. год. пристао коначно уз Франке, добио у феуд део Доње Паноније око Блатног Језера и створио ту себи доста јаку позицију. Сигурно је он Францима много користио бранећи те крајеве од Бугара, који су морали око 845. год. напустити источну Славонију и Срем. За своју помоћ у ширењу хришћанства, и немачке колонизације, као и за одбрану земље, добио је Прибина 847. год. као властито имање све оно што је дотле имао од краља само као феуд (изузети су једино салцбуршки поседи). После тога је Прибина развио већу верску и колонизаторску ревност у служби Немаца. Прибинина погранична кнежевина ширила се између Драве, Дунава, доње Рабе и граница Горње Паноније, Карантаније и Марке на горњој Сави. Средиште јој је било око Блатограда на Блатном Језеру.

Прибину је наследио (вероватно око 861. год.) његов син Коцељ. У почетку продужио је германофилеки курс свога оца. Али ускоро (око 864. год.) почели су се, под утицајем мисионарског рада браће Константина (Ћирила) и Методија, из Моравске ширити словенски покрет и противнемачка реакција. То је имало утицаја и на даље политичко држање кнеза Коцеља. Год. 867. примио је он са великом радошћу оба брата, Константина и Методија, када су преко његове државе пролазили за Рим. Тада се и у Доњој Панонији почела уводити словенска литургија наместо латинске, и тад је почела замена немачких свештенпка словенским. Ту се коначно организује Методијева панонска архидијецеза (870.). Коцељев обрт у политици узбудио је Немце, у првом реду надбискупа салцбуршког, који је сматрао да су оштећена и повређена права његове цркве. Настадоше, због тога, политичке интриге, чија је жртва коначно постао кнез Коцељ. Око 878.—874.