Slovo poučitelno gospodina Georgїa Їoakima Colikofera, pri reformatovь obšestvu, nemeckoga predikatora

не шражи СЬ ГОБОренЪмЬ СВОИІЧЬ НИ ПОХЕЯЛу ни удивлѣнїе, томуе досша акога само други разумеду. Зашо найпре онь, самь у себи мисли да^е говорипш; тадисе свое мисли, у ясность, поредакь и у союзъ, пре него и другима сообди посшавиши, Никадь недае више него до иша. Не жели нити 'разумнїи ниши учекїи, ниши юудрїи него до есть, показатисе. Никадь не говори о стварма кое ни саыь не разумева; или ако кадь шо чини, онь чоезь то настои одь други до припиши и научити Онь се не срами казати да незна оно до незка; и дае ногово вЪжесшво у многимъ ведма ограничено : и зато дакле нетражи крозь кекакве високозвекуке, надувене, нЪму истомъ неуразумителке, тиши по случаю одь други узайшлЂне, таите и некакве чудновите необичне речи , као подъ некимь видомъ дубока значеня оне кокга слушаю огуглаши и заслепитпи; и тако свое невежество замсшати и сакриши. Онь избира и употреблява найлакше, найпознакїе и за сваку ведь найприсшоннїе речи и изговоре. Какосу годъ просше и чисше нЂгове мисли и чувствованія такое и нѢгово говоренѣ природно и неухидренно. Аколи кадь онь и придодае свомь говореню красоту, крепость, благородство и достоинство, а онь све то нимало више неупотребляна, разве колико сь разумителствоыь И ясностію обасшааши тоже. Ннкада онь не променюе