Službeni list Srpske književne zadruge

20

љишта државних или општинских има само по крајевима Београда, те би Задруга, ако би хтела да остане у средини Београда, морала купити и земљиште; и дом би је тако много скупље стао.

Т'. Стеван Ловчевић пита је ли управа мислила. на заједнички дом с каквим другим друштвом.

Тајник одговара. да јесте, али да је стекла уверење, да треба да има свој засеони дом: заједнице обично не могу трајати дуго једно због несугласица које често избију, а друго због напредовања самих друштава, нарочито због већих потреба у зградама, које ће из дана у дан код Задруге бити веће. Заједнице би могло бити само у толико, што би Задруга с неким друштвом могла наћи заједничко земљиште, али да свако има свој засебни дом на њему.

Т. Живан гивановић допунује тајникову изјаву о управину раду у том питању у толико, што напомиње: да је управа лане учинила све претходне припреме да путем јавне лицитације купи једно имање Управе Фондова, које се онда продавало, али га после није лицитирала, што се уверила, да није било баш најсолидније грађе. Њему су чини да је тај начин најзгоднији и с тога што би бпо најјевтинији. Што се тиче удружења Задруге с другим друштвом, може се узети у оцену, но тек у другом реду, пошто је без сумње понајбоље да Задруга шма сама своју кућу.

Г. Милутин Ј. Марковић признаје да је лепа ствар имати свој дом према својим потребама; али кад се погледа на суму, којом Задруга располаже, чини му се да је још далеко време, када ће Задруга себи моћи подићи дом како ваља. С тота би он питање о Задругину дому још за неко време скинуо с дневнога реда, док она не би толико пмала готовине, да може по-