Službeni list Srpske književne zadruge

“о —!

све до професора Велике Школе. Задруга дакле нема за задатак да ради оно што је радио пок. Јеремија Караџић. Њено је да читаоцима да укуса и шири хорризонат знања. Ко буде читао и читао њена издања, све ће их више разумети и е временом лако ће их шитати, п ако је у почетку мало натезао. Шикад се не би сложио да Задруга издаје књиге само ва Најнижи слој, већ за све слојеве нашега народа, и увегрен је да у досадањим књигама баш за све слојеве шшма по нешто, и ако је тешко у четири кола све заДОВОЉИТИ. ТГ. Живан гћивановић види да се и овде опажа једна наша црта, е једне стране несистематичност града, а ес друге стране тежња да се онде, где се опави систематичан рад, изнесу ма и неосновани прекори. Реч је о избору књига, које Задруга издаје. Из чл. 2. Задругиних правила (који прочита) јасно се види задатак њен, и, колико онзна, свака је од досадањих 25 књига добро процењена према програму "тога члана правила. Сав се овај програм није могао јва. цигло четири године остварити. Ну, ако наш народ (има просветне снаге — а он у то не сумња — и „садруга ће у њему живети још много година и све "више обухватати оне слојеве народне којима је намењена; а књиге Задругине биће све одличније и раз"новрсније, служећи као чистилиште укуса, знања, на"роднога језика итд. То је циљ више литературе; а ваља оставити другима да вулгаризирају знања и (књижевност. Помиње се, даље, повезивање књига. Он „држи да је о том излишан сваки говор, из простог раз"лога, што је овим повезивањем, у интересу трајности "књига, одлучено питање о јевтиноћи. Боље је да Задруга "изда 20 пара ва повез, но купац неколико пута то-

..