Službeni list Srpske književne zadruge
СРПСКА КЊИЖЕННА ЗАДРУГА
СТРАНА 98.
Надајући се, да екушштина увиђа основаност оповивања одлуке ХЛ годишње екупштине о попуњавању сталнога капитала, глав-= ни одбор предлаже скушштини да изволи одлучити ово:
„ХУ годишња екушштина Орпеке Књижевне
· Задруге опозива одлуку ХИТ годишње екуп-
штине о попуњавању сталнога капитала продајом ранијих кола (стр. 189.—140. извештаја за 1904. 1905. годину) и ставља у дужност управи, да продајом ранијих издања исплаћује Задругина дуговања, а да у току 1907. рачунеке године већ уложених 4.656:60 динара од продаје ранијих кола извади из сталнога капштала и употреби на отплату дуговања. “
ИОС
Преглед стања магацина на дан 81. марта 1908. године показује јасно, како од неких кола има несразмерно много комплета и повебних књига, укоричених и неукоричених, а од неких посебних издања раскомплетованих свезака, које се мучно могу продати за дуги низ година још, а само запремају много места у магацдинима. Те су књиге поглавито коричени комплети Х— ХИ кола, прошивене свеске ХШ и табаци ХЛУ кола, П свеска „Давида Коперфилда“, ТУ свеска „Рата и Мира“ пи 11 евеска „Беснога Роланда“. '
Да би се рашчистио магацин, „одбор предлаке скупштини да изволи усвојити овај предлог : :
„Одобрава се управном одбору Српске Књижевне Задруге:
У штампи се јавило мишљење, по коме се замера управи Српске Књижевна Задруге: што је за Забавник примила Гез Обете од ћете Вагт-а.
Управа Орпске Књижевне Задруге, тим самим што је завела анкету и што своје одлуке, у смислу примања дела за штампу, 00-
1. да комплете Х—Х 1 кола може продавата и по 4 динара коло;
9. да од неукоричених књига XIII ХТУ кола може употребити за паковање све преко 1.000 комплета од свакога кола;
8. да || свеску „Давида Коперфилда“, ТУ свеску „Рата и Мира“ и ГП евеску „Беснога Роланда“, чија вредност није ни унесена у процену магацина, може продати као стару хартију;
4. да књиге Чика Јова Омладини, Народну Књигу [и и „Бесни Роландо I—1V може продавати и у пола цене.“
ТУ. /
Приликом смрти члана управнога одбора Орпеке Књижевне Задруге г. Милована Ђ. Тлаишића, књижевника, донео је одбор одлуку, да за успомену на његов предани рад у 2aдруви упише у добротворе Српску мушку школу у Дубровнику.
Том се приликом одбор сетио и великих личних заслуга, које је за Задругу стекао дугогодишњи члан њене управе и председник + Пера П. Ђорђевић, академик, а које нису обележене до сада никаквим виднијим знаком Задругине захвалности, па је одлучио предложити скупштини, да донесе одлуку, да се за успомену на + Перу П. Ђорђевића упише за добротвора Задругина једна школа у неослобођеноме Ориству, коју школу одреди одбор.
јављује преко свога листа, показује да води рачуна о укусу и жељама читалачке публике. Управа и овом приликом не жели да се оглуши о глас ив јавности, који налази да није места Базену у издању Орпеке Књижевне Задруге. Зато и сматра ва дужност да изнесе