Službeni list Srpske književne zadruge

| дниц , ситија Обрадовића и да се, тога ради, обрати на све културне и просветне уст

_ овим писмом :

-" _ Марта 28. године 1911. навршиће се сто _ година, од како је овде, у Београду, преминуо велики просветитељ народа српскога, Доситије Обрадовић. | Дан тај треба у наше време да буде празник свеколикога народа нашега, удруженог и сложног у захвалности неумрлом учитељу свом, __ неподељеног ни по покрајинама, ни по ве_ роисповестима. Тако је на наш народ први у _ роду нашему гледао Доситије, он га је увек _ обухватао целокупна, једнаком љубављу сво_јом, остављајући на страну све међе и све _ ситне разлике у њему. Дан тај не би никако могао бити искључиви празник само просвећенијих синова нашега народа, већ празник свих, којима је књига српска мила и колико толико позната, оних мање просвећених и неучених још и понајпре, јер је племенити просветитељ такође први у роду нашему који се нарочито старао баш о њихову просвећивању, и поглавито ради њих тражио народни језик у књизи и општенародну просвету.

Српска Књижевна Задруга, задатак које

најближе одговара задатку Обрадовићеву, јер |

издањима шири

и она у лако приступним

корисна знања и зрелу забаву у све сло- |

јеве нашега племена, у све покрајине и у све

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА

СТРАНА 28.

Стогодишњица емрти Довитија Обрадовића.

Главни Одбор Српске Књижевне Задруге, на предлог свога члана г. дтр Јована Скерлића, одлучио је на сеама од 5. септембра и 17. октобра ове године, да узме иницијативу у прослави стоте годишњице од смрти До-

анове у Српству и Југословенству

вероисповести, обележила је своју свезу у раду са Доситијем тиме, што је у првој књизи пр-

вога кола својих издања штампала „ивош и

прикљученија његова, а у доцнијим књигама дала најбоље издање главних списа његових,

Према томе се Српска Књижевна Задруга налази највише позвана, да покрене питање о

прослави стоте годишњице смрти Доситија

Обрадовића, па се с тога обраћа славној управи

· Вашој, с молбом да јој, најдаље за шест не

деља дана, изволи саопштити своје мишљење о начину на који би требало извести ову прославу, па да најбоље изрази захвалност свеколикога народа нашега неумрлом учитељу свом, Доситију Обрадовићу.

Кад прикупи и проучи мишљење свих главнијих културних и просветних установа у Српству и Југословенству, којима се овако обраћа, Управа ће Српске Књижевне Задруге све такве установе, које су у Београду, позвати у конференцију, да заједно саставе један главни прославни одбор, који ће се даље старати о извршењу овог народног посла.

12. новембра 1909. Београд. Тајник, Драгутин Костић

Председник Српске Књижевне Задруге, Стојан Новаковић

—___ ——=-2–

Предлози за програм издања.

1: Руска књижевност.

Књижевном одсеку Српске Књижевне Задруге,

Одазивајући се позиву Књижевног одсека, част ми је послати уз ово писмо списак

оних руских поетичких и научних списа, који заслужују да се што пре на српски језик пре_ веду и на свет издаду. Списи, који су подвучени, заслужују да се издаду на свет пре од осталих

у овом списку побројаних дела. 15. септембра 1909.

Књижевног Одсека одани поштовалељ, Д-р. Јован Максимовић.

1. Роман. Приповешка. Драма. Лирски производи.

Београд. _Андрејев Леонид: Мисао. — Бездна. — Василије Тивејски. — Црвени смех.

| преведене невезаним, а у изузетним случајевима | и везаним слогом. (Професор Шљапкин ; Волна.

Антологија руске лирске н епске стиховане повзије — | Мељшин: Руска муза).