Službeni list Vardarske banovine
Број 8
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ
Страна 5
Лицитација у Болници у Битољу
ОГЛАС
У Економату Бановннске Болнице Вардарске Бановине у Битољу одржаће се на дан 5. јуна 1930 год. у !1 часова пре подне прве усмене лициуације за набавку животних намирница, потрошног материјала и осталих
ситних потреба Болнице за време од 1. јула до 30. септембра 1930. год. закључио и то:
1. За хлеб на суму око 8.400. — дин. 2. За месо и маст 21.360—_,„ 3. За бакалук 24.0954. За поврће, вариво и зелен 8055— ,„ 5. За млеко пресно и кисело и
остале млечне производе 71765— „ 6. За мртвачке сандуке 2 Ае 7. За остале ситне потребе 3.200—,
(Свега 75.075.—
з
НЕСЛУУКБЕНИ ДЕО
Инспенционо путовање Бана Вардарске Бановине
Наши пољопривредни производи
Наша Бановина је, као и све области Југославије, пољопривредна земља, на којој изврсно успевају сва жита, кукуруз, све врсте поврћа, пиринач, и уз то многе трговачке и индустриске биљке као дуван, конопље, лан, памук, афијон, сусам, и друге. Уз то у јужним крајевима успевају по две жетве. Али се и поред тога и на тој страни осећа велика криза. Наш земљорадник, који сачињава осамдесет процента становништва, не може у последње време извозити своје производе, нарочито жито и поврће. Зато послоји више разлога, од којих ћемо споменути најважније:
Ми смо наше жито и брашно извозили поглавито у Аустрију, Чехословачку, Јужну Немачку и Грчку. Међутим северне индустриске земље развиле су, у задње доба, земљорадњу у толикој размери, да су увоз страног жита ограничили на најмању меру.
Друго. Америка својим житом конкурише на многим светским тржиштима нашем житу, јер је америчко жито и доброг квалитета и савршено чисто. Услед тога ми не можемо да издржимо ту америчку конкуренцију, чаки у нашем суседству, у Грчкој, која купује то жито јефтиније но што би коштало наше жито.
Из тих разлога Краљевска Влада је вотирала ту скоро један кредит од тридесет милиона динара, како би се тим средствима
Ако прве лицитације не буду успеле било из којих разлога, друге лицитације одржаће се истим редом и на истом месту на дан 2:95 јуна 1930. године.
Услове и све законске прописе заинтересована лица могу видети сваког дана у канцеларији економа Болнице.
Кауција се полаже пред комисијом која врши лицитацију пре лицитације као и на дан лицитације до 10 часова пре подне и то наши поданици полажу 59) а страни 109/ од горе означене предрачунске вредности.
Позивају се заинтересована лица да одређеног дана предстану болничкој канцеларији до 10 часова пре подне. Собом имају донети сва документа која се траже ст. 6. чл. 13. Правилника за извршење одредаб-. из одељка „Б. Уговори и набавке“ Зак. о Држав. Рачунов. по прописаној форми.
Из канцеларије Бановинске Болнице Вардарске Бановине у Битољу Бр. 521 од 30. ТУ. 1930. год. 3—3
пронашла и створила нова тржишта за наше пољопривредне производе. Но ми не треба да губимо време у очекивању добрих резултата, већ независино од те акције, наша је дужност да се брзо снађемо у овој прилично тешкој невољи, те да надокнадимо губитке на другој страни. Зато је Господин Бан саветовао нашим земљорадницима да што пре отпочну са гајењем, у што већим размерама, дувана, афијона, памука, лана, конопља, за тим да разгранају производњу пиринча, сусама и других корисних биљака. Уз то је нарочито нагласио једну врлу важну чињеницу о којој треба да води строго рачуна наш пољопривредник. На име наш сељак гаји на своме имању поглавито две до три врста жита, што је и погрешно и штетно. На против треба бити и ту практичан и довитљив, те је зато Господин Бан препоручивао да се, поред жита, засеју на имању и кукуруз, кромпир, сусам, опијум, дуван и друге домаће биљке, па ако због мразева, кише или суше пострада једна врста производа, неће пропасти други усеви. Кромпир је добра храна. Он замењује жито и хлеб у северној немачкој и другим земљама, те би се могао препоручити оним крајевима Бановине, који не могу производити жита, нарочито брдске пределе мада је корисно да се сади свуда поред осталих усева.
Тако исто наш сељак, који је иначе врло трезвен, треба да се поучи и упути да своје жито доноси на тржишта добро очишћено. Зато су најподеснији тријери. јер страни купци неће куповати нечисто жито, а често се у нашем нађе „песак, земља, камење, па чак и