Službeni list Vardarske banovine

пер аи" А и

Страна 8

Број 11

дахвалност грчких ивлетника

Грчки привредници који су посетили нашу

земљу, задржали су сеи углавноме граду наше ·

Бановине, те су били најсрдачније дочекани и где су остали цео дан, разгледајући културне и економске институције Скопља. Очарани тим пријемом, они су, стигавши у Грчку, упутили Бану г. Живојину Лазићу следећи телеграм: Јелински излетници су стиглиу Солун, одакле шаљу Вама пи Вашим сарадницима нај-

топлију захвалност за братски пријем у Ско-

пљу, који ће осташи у њиховом братком сећању. Потпис: Маврогордато

Писма из Велеса

П,

Велес је подигнут на обема странама Вардара. То је прави клисурски град са јако збијеним кућама, који у многоме личи на наше приморске градове Према попису од 27. октобра 1929. године, он броји 14.020 становника, од којих је 1645 душа турака. Велешани су врло окретни, бистри и агилни, о чему сведоче пуно конкретних доказа, који ћемо овде истакнути, Пошумљавање голети.

Поред два велика јавна парка итри мала, у непосредној околини града засађено је у последње време преко 40.000 багремових садница, које су се све примиле. Општинска управа је ставила себи у задатак, да са овим радом настави и даље, тако да се временом пошуми сва околина. И у овом погледу Велес може послужити за углед осталим градовима

на Југу.

Велешка индустрија.

Нагли напредак овога места огледа сеу развоју и индустријских предузећа. У томе погледу Велес заузима, после Скопља прво место у нашој бановини. Данас постоје у Велесу седам фабрике и то: Фабрика уља Боше Органџијевића, подигнута 1923, године, која може израдити за 24 часа 14.000 кгр. зејтина. Фабрика шарлагана А. Д. са основним капиталом од 3,000.000 динара. Ова може израдити 8.000 кгр. зејтина за 2! часа. Основана је 1929. год.

Фабрика шарлагана Трајка Зиковића, ос-

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

нована 1880 године, са дневним капацитетом до 3.000 кгр. зејтина. Е ___Осим тога постоји и стара шарлаганџиници Аргировића, који цеди зејтин на стари начин, али је врло доброг квалитета, Прве три творнице израђују и рафинирани зејтин, који је по својој изради и квалитету једнак најбољим европским производима те врсте. Зејтин се израђује од маковог семена, сезама, сунцокрета и репица. Само велешка околина да неколико стотина вагона маковог

"семена. Семе од сунцокрета добавља се из Маџарске и Бугарске. Сезам се добавља из око-

лине, а увози и из Палестине и Судана. Поред зејтина ове фабрике израђују од сезама и тахан од кога се прави алва. Тахан се троши у земљи, али се доста извози и за иностранство, нарочито за Албанију, Немачку, Финску и Француску. = 2Велешки рафинирани зејтин троши се поглавито у Србији, Војводини и Босни, а ћоспе, краваји, начињени од трица семена, извози се за Италију, Немачку, Енглеску и друге земље, јер се исти употребљава као изврсна храна за краве. 5 = (Ове творнице могу да утроше годишње неколико. стотина вагона семена од сунцокре-

та и репица, која се сировина увози из ино-'

странства, међутим и репица и сунцокрет могу успевати у свима нашим крајевима, у којима се сади кукуруз. Косово, као најближа област

Велесу, може развити културу сунцокрета и на_

тај начин извлачити од тога велике користи, јер је од овога трострука добит јача од жита. То исто вреди а за репицу. Осим тога зејтин се може цедити и од семена од бундеве. Зато би било корисно да се и у овоме погледу обавештава наш земљорадник.

Фабрика кеса „Вардар, својина. браће Лукаревића, основана 1923. године, За 24 часа изради 2000 кгр. кесе, које: се троше на територијн Вардарске бановине.

За тим електрична централа која је подигнута 1928. године, и својина је Живка Стојиљковића и два модерна млина, један Грајка Зиковића, а други Алексе Зафировића, чији је капацитет четири вагона дневно.

Браћа Лукаревић имају малу радионицу за алеву паприку а постоји намера за оснивањем и творнице конзервираног поврћа, воћа и меса. Ако се и у овом погледу успе, а Велешани су у сваком погледу предузимљиви м истрајни, што ће се и тим начином помоћи домаћи свет, како цроизвођач, привредник, тако и варошко сиротно становништво. Ми ћемо са најлепшим задовољством поздравити подузетнике у томе правцу рада, и необично ћемо се радовати, ако то учинимо што пре.

Власник (С лужбеног Листа је Банска Управа Вардарске Бановине у Скопљу. — Уредник по овлашћењу Банске Управе, Симић Стеван, директор гимназије у пензији Краља Александра 117 Штампарија и Књиговезница Василија Димитријевића. -- Скопље, Краља Петра -- Телефон 182