Službeni list Vardarske banovine

Страна 6

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

под бр. 21/29 гог. за обезбеду 10.500 динара главног дуга. |

3) Попис начелника среза Горњо-дебарског под бр. 60/29 год. за обезбеду 11.484.50", динара главног дуга и трошкове.

4) Прибелешка Окрид. Тргов. Банке А. Д. за обезбеду 10.000 динара главног дуга.

5) Попис начелника среза Горњо-дебарског под бр. 61/29 за обесбеду 32.598 динара главног дуга и трошкове и

6) Попис начелника среза Горњо-дебарског под бр. 63/30 год. за обезбеду 2536 дин. главног дуга и трошкова, -

Лицитација почиње означеног дана тачно у 7.30 часова пре подне и позивају се заинтересовани означеног дана ради лицитирања.

Из канцеларије начелства среза Горњодебарског, 12 јуна 1930 год. у Дебру. Број 6081.

| Ту · Оглас За наплату дуга од динара 5.260 колико је дужан пок. Стрезовић Петко, бивши шумар државнах шума из Дебра, по пресуди охрид-

Број 14.

ског Првостепеног Суда Бр. 3401 од 24. 1. 1927. год. на име коивичних трошкова по истој власт Среза Горњо Дебарског на дан 21.. јула 1930 год. у'или пред. кафаном „Старом Србијом“ у Дебру изложиће јавној продаји следећу некретну имовину дужника Срезовића и то: Е 1) Једну кућу у овдашњој вароши са окуБницом у улици Краља Александра, од слабог материјала, са два спрата, која се ограничи:. од истока до граничара Ламбе Цветковића 25 метара; од запада до граничара: безвласничко имање 17 метара; од севера до граничара: Поток и сокак у дужини 104-7=17 метара; од југа до граничара Илије В. Пејовића у дужини 11.50 метара и до улици са 2 метра. -

(Описана имовина процењена је две хиљаде (2.000) динара, а на истој постоји још и овај терет, и то: Прибелешке Јовановића Деспота мењача из Дебра за суму од дин. 6.739.

Лицитација почиње означених дана тачно у 8 часова пре подне, те се позивају интересенти ради лицитације.

Из канцеларије Начелства Среза ГорњеДебарског 20. јуна 1930. год. Бр, 3268.

НЕСЛУЖБЕНИ ДЕО

Поздрави Бану Вардарске Бановине

Живојину А. Лазићу Бану Вардарске Бановине Скопље

Приликом предаје високих одличја одликованим грађанима умољен сам да Вас поздравим са ускликом да живи Његово Беличаоство Краљ Александар ! и Његов светли дом —

(Срески начелник Б. К. Јовић

Гостивар

Бану Вардарске Бановине — Скопље

Као будни чувари наше миле Отаџбине манифестујемо Видовдан кличући живео Краљ и цео краљевски дом, живела Југославија — у име грађана села Перова Јефтим Таневић. Ресан.

Једна културно — привредна конференција.

У петак, 20. јуна, у 6 часова у вече, Бан г, Ж. Лазић је отворио једну важну конференцују у ЛПросветном дому у Скопљу. Конференција је имала за циљ измену мисли и погледа на организацију занатских школа.

На конференцији је узео учешћа г. др. Коренић, начелник Министарства трговине и ин-

дустрије из Београда с једне стране и око 50 претставника разних привредничких група из Скопља с друге стране (Занатлијски савез, Трговачко-Индустријска Комора. и т.д.)

У своме подужем говору којом је отворио ову конференцију, наш Бан г. Лазић је од прилике рекао у чему треба да буде циљ њене дискусије, молећи оне који ће у њима узети учешћа да не губе из вида велику важност женских занатских школа, чији је значај веома важан, нарочото у Вардарској бановини. У Скопљу на пример, рекао је г. Бан, постоје 2 такве школе и оне дају одличне резултате. Па ипак, те школе би ваљало у неколико преуредити да би оне могле што боље да послуже на развијању мотива женске народне уметности, а 0собито везова, који на сваки начин претстављају врло велику уметничку вредност.

Тим везовима, наставио је г. Бан, баве се данас не само домаћи стручњаци — познаваци, него и познаваоци и љубитељи везова из целе Европе. Мотиви примењени у тој уметности веома су стари: они датирају још из старог доба, као архитекттнска уметничка дела,

наши чувени манастири расути по свој Вар-

дарској Бановини, и фреске по њима. Да би се ти продукти, закључио је г. Бан, могки израђивати у већој количини и са већом пажњом, у толико потребито у колико је више потребно мислити на чистоћу оног племенитог

„стила који је нашао сам народ, потребно је да

занатске женске школе више негују ову врсту продукције; а користи које ће од тога имати ;