Službeni list Vardarske banovine

__ Варда

~

20. СЕПТЕМБРА 1930. Ма

СУБОТА

БРОЈ 2 ДИНАРА

ГОДИНА | — Број 25. СКОПЉЕ

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ пзлазе један пут недељно. Годишња претпл-та је 80, а за иностранство 140 динара. Огласи се примају по утврђеној тарифи. Рукописи, огласи и претплата се шаљу на адресу Банске Управе за Урелништво Службеног Ласта. Р

„Криза наших житарица

Позната је чињеница да наш извоз житарица стално опада, услед чега су и цене нашим житима све ниже, чиме се проузрокује и економско слабљење нашег пољопривредника. Један од главних узрока овој појави лежи у факту, што су индустриске земље појачале производњу житарица, те су таме смањиле увоз пољопривредних =-вроизвода, а друго, што је у Америчким дожавама настала хиперпродукција жита, које на свима светским тржиштима туче сва остала жита и квалитетом и нижом ценом. Другим речима наше жито не може издржати утакмипу или конкуренцију са американским житом.

Наша бановина производи годушње просечно пшенице 18.542 вагона, јечма 7628, овса 2337, ражи 1500 и кукуруза 2400 вагона или приближно житарица са кукурузом око 32500 вагона. Међутим од нове, овогодишње жетве, није извезено ништа, појава која заслужује озбиљно старање свих фактора у земљи. Тим поводом управа наше скопске Продуктне берзе сазвала је на дан 18. ов. м. конференцију на којој су били чланови управног и финансиског одбора Берзе као и наши извозвици цереалија, посредници и начелник пољопривредног одељења Банске управе.

Сврха и циљ ове конференције била је, поред одређивања квалитета још и квалитетно побољшање свих житарица, нарочито пшенице имајући у виду гајење оних типова који се највише траже у трговачком промету. Том приликом изјавио је г. Николић, начелник пољопривредног оделења банске Управе, да је држава још раније, од пре више година, предузела потребне мере вршећи пробу која се жита могу одомаћити на нашем Југу. Наша најбоља пшеница је лотиска, од које ће бановина ускоро дати народу за ову сетву осам вагона селекционог семена од ове пшенице. Председник про-

дуктне берзе г. Таса Тасић, индустријалац, отварајући конференцију, наглашава да је дужност и државних, и банских и свих осталих чинилаца у земљи, како званичних тако и приватних, да се изналазе што хитније и ефикасније мере, како би се поправио квалитет наших жита, другим речима треба оспособити нашег сељака да повећа квантитет и побољша квалитет своје пољопривредне произведње, или боље ми морамо што пре оспособити земљу да изађе на светска тржишта са пречишћеним житарицама. Но како држава и бановина, и поред најбоље воље, не могу за прво време много урадити, то се пледира на приватну иницијативу, која може знатно допринети побољшању наше пољопривреде но ди такав рад свесрдно потпомогну све државне и банске власти За сада најпрече би било предузети брзе мере да се добави што већа количина потиске пшенице, као најбоље у нашој држави и да се даје народу у замену за наше жито у одговарајућој вредности. Тај би посао могли обављати наши млинари и трговци, али зато треба обавестити широке народне масе, како би се тражило ново семе. Но како ће и поред тога многи остати без тог семена, треба препоручити нашим привредницима да набаве сами најбољу врсту житарица, да то добро прочисте на тријере или пак на другим справама, са којим располажу и уз то да то семе лече од смета и других болести. Ту могу много

потпомоћи срески економи, који би требало да се.

свом љубављу ангажују у народу у борби противу старих предрасуда, поучавајући и обавештавајући наш народ како ће се у овој невољи најлакшеи најбоље помоћи.

Карактеристично је да је на тој конференцији, са болом констатовано, да и поред тога, што је наша житарица слабог квалитета, те нема добру прођу на страним тржиштима, има велики проценат уродице и друге нечистоће, а чуло се негодовање што се видело да сеу овогодишњем житу налази лански кукољ. Кад неко убаци бомбу у го-

Ј бан ан |. Цодаааје јез у ма анале ан зенасиаја сени а “:• Гала т ј