Službeni list Vardarske banovine

Страна 2

установа, корпорација и угледних грађана града Скопља. Препоручујући пажњи грађанству ову доста лепу и врло занимљиву изложбу која релефно документује напредак наше Краљевине за последњих дванаест гопана, ми пустамо овде говор г. Косте Дошена, начелн,просв. одељења банске управе, који је, у име Господина Бана, казао следеће:

Госпође и Господо,

Спречен важним послом, Господин Бан ми је поверио да отворим изложбу, коју приређује Ц. Пресбиро у нашем царском Скопљу.

Изложба ова, на око скромна, има свој велики значај. Она треба да нам најречитијим и најубедљивијим говором, говором цифара, дијаграма и графикона представи развој и напредовање наше државе, од уједињења до данас, на свима пољима људске делатности. А та делатност је била свестрана и обимна, те су и резултати свуда задовољавајући. Међутим, ми кад говоримо о стању и приликама нашим, често и сувише неповољно процењујемо. те наше прилике. Узрок томе лежи у самој природи човековој, да се никад не задовољавамо оним што имамо, већ желимо да идемо напред, унапређујемо и развијамо оно што имамо и стварамо ново што нам недостаје или, пак, у малодушности и недостатку вере у своју снагу и способност за напредак. Ако је онај први разлог, добро је, јер нам то неће дозволити да се обмањујемо и предајемо нераду и небризи, као да смо већ све постигли и као да више ништа не треба да радимо на свом усавршавању и унапређивању и развијању ниших моћи. Али ако долази из малодушности, онда је зло. Ова је изложба добро дошла и једнима и другима. Истрајнима и прегаоцима служеће као подстрек да и даље истрају у раду и да развијају све своје силе у циљу унапређења и подизања наше отаџбине, а слабима и малодушнима треба да отвори очи, да им у душу улије веру у нашу снагу и способност да стварамо и дајемо позитивне вредности. Цифре и слике које се излажу показаће да је код нас за ових протеклих дванаест година много рађено и урађено. Тај наш рад на стварању и усавршавању сретстава за што бољи материјални и духовни живот нашао је пуно признање иу свим објективним страним земљама, и оправдао веру њихову у нашу државу, која је своју цивилизаторску ас тиме и пацифистичку улогу у овом делу света извела онако како се од ње и очекивало. Па и ми морамо бити свесни тога. Морамо бити испуњени свешћу о својим дужностима на ширењу и промицању културе и свих културних вредности, као и вером у своју мисију, која нам је одређена као народу и држави.

Југославија није више сан утописта, већ једна велика и светлост стварна, стварност исто тако жива и јасна као што је јасно да смо и ми, Срби, Хрвати и Словенци, који је чинимо, једно народно биће, једна душа. Та је-

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ | ==

_ Бро, 43

динствена душа, мора имати а има већ и једно тело, које је једна права и потпуна органска целина, у којој сви делови хармонизују и иду за тим ца целина буде што јача, чаршћа и способаија за жизот пун и садржајан

Тешким историским удесом ваш народ је

био раскомадан и подвргнут разним господа-

рима и разним утицајима како духовне тако материјалне културе, па су поједини делови његови под тим утицајима почели да дивергирају иу менталитету као и материјалним и привредним својим тежњама. (ве то што је накалемљено на наше народно биће и наш организам, дана“ се уклања, брише и изглађује. и испод тога наноса показује се чиста народна душа и здраво и складно развијено- тело. Ту душу што више оплеменити, а тело учинити што јачим и способнијим за његове функције, дужност је наша прва и највећа. Ова изложба доказује нам, да је у том правцу и рађено првих 12 година живота наше младе државе. Целокупно просветно и културно настојање наше од Уједињења ишло је и данас иде за тим, да се што више учврсти дух јединства народног, да се из свих компоненгта изради јединствена душа народна, која ће служити узвишевим идеалима мира и љубави међу народима. Привредно економско и социјално настојање, опет, ишло је за тим, да оно што је туђин вештачким преградама одвајао једно од другог, постане што потпунија и јединственија целина економска, привредна и политичка. Гуђа упра: ва слабо се је бринула да наша Далмација добије везу са нашим залеђем, док народна држава за своју прву бригу узела је да те везе васпостави, и одмгх првих година после рата изграђује и довршава тешку личку пругу, која везује један део наших крајева као и добар део иностранства са најачом нашом луком на Јадрану, са Сплитом. Босна се везује са Србијом, Бачка преко Тител- Орлсвата с Банатом, и на тај начин се с е више и више претвара наша држава у једну привредну област. Нови план изграђивања желсзнице у другој деценији употпуниће то дело и довршити га сасвим. Успеси до сад постигнути треба да нам даду потстрека да у том правцу и продужимо, како би испунили своју дужност ва сређивању прилика и стварању бољих односа у животу на: рода до краја. Отварајући ову изложбу у име Господина Бона, као документацију наших ресетогодишњих налора и успеха, желим да нам послужи као подстрек за нови рад инова стварања. У исто време захваљујем и клубу књижевника и новинара у Скопљу, који су дали идеју да се, после Женеве, Београда и Загреба, ова изложба пренесе иу наше царско Скопље, да се и овде види и што боље упозна та стваралачка снага наше државе, која је у овим историјским крајевима и дошла до свог најјачег израза.

Пре него што пређемо на разгледање изложеног материјала, позивам Вас госпође и го-