Službeni list Vardarske banovine

па а и ин авао 1 Ен 7. МАРТА 1931. ГОД. СУБОТА

БРОЈ 2 ДИНАРА

ин

ГОДИНА |. Број 49. СКОПЉЕ

| У—___________

СЛУУКБЕНИ ЛИСТ излави један пут недељно. Годишња претплата је 80, а ва иностранство 140 динара. Огласи се примају по утврђеној тарифи. Рукописи, огласи и претплата се шаљу на адресу Банске Управе за

Уредништво Службеног Ласта — Уредник СИМИЋ СТЕВАН, директор гимнавије у пензији. = 4 _

Пошумљавање голети.

Наша Вардарска Бановина је као ретко која област у главноме оголаћена, без шуме, услед чега поједини крајеви остављају на путника мучан утисак. Узрок овој немилој појави лежи у томе, што су наши крајеви били од памтивека јако насељени, те је шума постепено сечена за грађу, огрев и рударске сврхе, или је пак, на подесним местима, сечена и крчена ради спремања земљишта за усеве. Главно је да се до сада нигде није обраћала пажња, да се на посеченам местима поново подиже и гаји шума. Услед тога су многе падина и литице, у току векова, потпуно опране и сасвим оголићене, да се виде само стена и крш. Свакако када би се продужило и на даље са шумском. политиком, која је владала до ослобођења, дошло би време када не би имали у земљи дрвета ни за огрев нити пак за грађу. Осим тога добро је познато свима нама да имамо од шума и других користи, јер оне пречишћавају ваздух и уз то утичу донекле и на саму климу и метереолошке прилике.

Поимајући велику важност и неоцењиве користи, коју имамо од шума, прегли су сви чиниоци у држави и Бановини да се предузму потребне мере како око рационалног искоришћавања шуме, тлко и око пошумљавања голети. |

Пошумљавање се можи вршити на два начина: !. забраном сече ситногорице и 2.

вина

сађењем шумског семена или младица. Први посао је у делокругу државних и општинских власти, а други и горњих чинилаца и свих грађана у држави, подразумевајући ту и школе, соколска и друга хумана и родољубива удружења.

Око наших градова и села има доста утрине или оголићених места, на којима се може засадити дрвеће, односно места која се могу пошумити. Сада је најбоље време за тај посао. При избору садница треба водити рачуна како о самом месту, тако и о дрвеђу које желимо посадити. Багрем се препоручује као дрво, које се брзо прихвати и уз то брзо расте. Али ако је земљиште подесно, могло би се препоручити да се према месним приликама употреби за пошумљавањр голети и друго дрвеће као кестен, орах, лешник, смоква, бели дуд (црница) и слично, јер можемо од овога имати и великих користи. Данас кестен успева по свима западним крајевима наше бановине, те би требало са њиме пошумљавати утрине и голети, а осим тога постарати се да се ово корисно дрво одомаћи и по осталим пределима где данас не успева, јер су климатске пригике погодне за ову биљку готово у свима крајевима бановине. Орах се развија и успева чак и у камењару, те се ово дрво може садити онамо, где је слаба нада за друго дрвеће, номну овом случају, треба припремити за семе или садницу повеће рупе испуњене добром земљом.