Službeni list Vardarske banovine

НИ ЈАР И ја

Број 68—69

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 15

(Сем ових климатских места има још читав низ, међу којима су:

Бања (Демир Капија) Босиљград. Берово Власина Битољ Гратско (Стоби) Дебар Призрен Дојран Приштина Качаник Прилеп Кичево Скопље

Крива Паланка Струмица Кратово | Тетово Маврови Ханови Урсшевац Охрид Врањска Бања Катланово.

3. Лековити извори.

Вардарска Бановина је богата и лековитим изворима. Ту је Врањска Бања као лечилиште реуматичара. Лежи на висини од 450 м. у прекрасном пошумљеном пределу, поред којег пролази жељезничка линија, а дневно више брзих возова. Ово је место најпосећенији крај у коме има више хиљада људи, жена и деце =— домаћих или страних. И 250 соба, које су све чисте. Два хотела од ових имаје и купатила. Даље има 20 када и три басена.

Катлановска Бања се налази између Скопља и Велеса, Лечилиште је реуматичара. Сијаринска Бања поред пута Лесковац— ЛебанеМедвеђе, термачно алколно кисела вола.

Сва ова места привлаче мало по мало странце а већ о домаћим, који посећују хиљадама, да се и не говорим, нарочито Врањска Бања, која је права идила са вилама укусно удешеним и хотелима модервизованим.

4. језера.

ардарска Баковина има и врло лепих је“ зера и то на крајњем југу ове земље, То су Охридско, Преспанско и Дојранско.

Охридско се језеро налази у дубокоји пространој котлини између Албаније и Југославије. Дугачко је преко 30 км. широко 13 км. са укупном површином од 348 км“ Лежи на висини од 695 м, То је по величини друго а по дубиои прво не у нашој земљи већ на полуострву. У њ вода придолази из околних извора, међу којима је светонаумски највећи; још придолази из подводних које зову на којима је по песми Баљана платно белила. Мародна је машта ту песму створила пуну страсти, љубави и чежње.

Језеро је богато рибом. Има седзмнаест врста риба, од којих су нарочито на гласу његове јегуље и пастрмке. Отуда се тамо оснива рибарска задруга, која ће без сумње бити од велике користи. Још се врши и вештачко

. порибљавање. — Најзнатнија су ловишта код

Струге, Охрида, Пештана, Лина, Радожда и Калишта,

Сем риба. на овом језеру има и око девет врста птица. Оне живе и крећу се поред језерске обале, Карактеристачно је што лети од-

“ „Вирчета“ ·

лазе у северније крајеве. Осим лабеда и норе све остале се лове јер су укусне.

Охридско језеро са околином је врло згодно за путовање, јер има се шта и видети. Његове су обале пуне старина и веома је привлачно место за средњсевропске туристе. И с правом се може рећи, да није ниједно место на југу тако посећено као што је ово. Необично су развијене шетње и излети на чамцима празничним данима, када уморан свет налази одушке одмора у разоноћењу и уживању природних лепота, које пружа ово зачарано место. Вода му је кристална и, може се рећи, да му није равна ни она у швајцарским језерима; за купање је врло пријатна.

Преспанско језеро се налази на узвисинама брда. Пола припада Југославији а пола Грчкој. Његова је надморска висина 906 м., велико је 290 км а дубоко 52м. Према овоме оно је највише и највеће на Балкану. Од претходлог се разликује по томе, што се мрзне те је зими једрење онемогућено, али спортови су омогућени. Једна необична појава код овога је та, што његове воде пониру у ниже Охридско језеро. Његова температура на површини износи 205 С. а на дубини од 30 м. 18 С.

Дојранско језеро је треће по реду у Вардарској Бановини. Велико је 43 км.> надморска му висина 143 м, а дубина 10 м. Вода му је топла и загасито зеленкасте боје, Топлота је каква на површини таква и на дну т. |. 16. Као и Охридско и ово има подводних извора. Једино му се плаћаци мрзну, иначе се не мрзне.

Што се тиче језера, она надмашују својим богатством и лепотом и Европу После првог, последња два све веће и ве!је прогресе чине, тако да је то једна већ привлачна снага за туристе. Али за жаљење је што овде нема ни једног хот ла, где би могли долазити не свмо туристи средњеевропски средње класе него и виши сталежи. Сада у колико долазе, ипак могу наћи и стан и храну по врло поврло повољним ценама,

2. Рељеф и природно бујање.

Вардарска Бановина има богатих котлина, и питомих и дивљих; гудура и кланаца и широкех поља различног изгледа. Планине су богате дивним пашњацима, на којима пасу многобројна стада. По овим планинама карактеристично је катунско сточарење, другојачије него оно у красу; то су бачије — колибице и места стварања домаћих млечних производа (ту је шарски сир), који се путницима по скромну цену може понудити.

Пије реткост наићи на планинска окца језерца, чији постанак датира из доба терцијера у извесним глацијарним периодама.

Што се тиче флоре и фауне оне су обимним врстама заступљене и као такве занимљиве за домаће и страно путнике, чија се тежња за задовољавањем како ока тако и жеље за ловом манифестују у описивању и прено-