Službeni list Vardarske banovine

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Број 72—73

Страна 16

Да се бордовска чорба лепи за лист

Изнели смо већ раније од коликог је значаја по виноградарство прскање лозе такозваном бордовском чорбом. Прскање бордовском чорбом је у исто време једно од главних средстава противу многих биљних болести.

Да дејство једног прскања буде што јаче и дуже треба обратити пажњу на лепљивост чорбе за лист и друге зелене делове буде што боља. По правилу дејство једног прскања треба да траје 20 дана. После тог времена дејство опада јер киша, роса. ветар и др. спирају и односе снагу плавог камена. Због тога сеу последње време пољопривредницима препоручује да пазе како ће да направе бордовску чорбу те да буде што трајнија. Пре свега бордовска чорба треба да буде боје плаве (боја неба). Затим приликом прскања треба водити рачуна да лист буде опрскан тако да у ствари "буде само орошен а не да се са листа сливају млазеви и капље чорбе.

Лепљивост чорбе за лист повећава се и вештачким путем и то додавањем у бордовску чорбу исвесних састојака које чине да капљице чвршће стоје и дуже трају. У том циљу треба приликом справљања чорбе додати пола литра оплављеног млека на сваки хектолитар чорбе, све то добро: измешати па онда прскати. Место млека врло лепо може послужити и ланено уље и то 400 грама на хектолитар. Ово уље треба сасути у какав мали суд па онда додати мало направљене чорбе и добро измешати, па тек онда у чорбу сипати, после чега чорбу опет измешати. ·

Кад се употреби оплављено млеко или ланено уље, киша не може лако да спере капљице са опрсканог листа. Ово је нарочито од важности када су пролеће и лето кишни.

Кокошија колера

Заразна болест од које обољева сва домаћа живина. Јавља се обично лети и с јесени, Међу кокошијим болестима колера је најопаснија болест, јер се брзо шири и живина у масама цркава. Грло које оболи од колере, ретко остане живо. Знаци болести су: млитавост, куњање, опуштена крила, пролив. (б6олело грло за дан а) најмање за три дана угине.

Заравза се шири инфекцијом: изметином од болесне живине; крвљу, месом цркнуте живине, водом која је загађена и т. Дд.

Лечење је искључено. Најбоље је убити оболело грло и дубоко 'закопати. Ширење се заразе може спречити: издвајањем здравих од болесних грла, калемљењем серумом противу колере при чему заштита траје свега три недеље, те се калемљење мора понављати, дезинфекцијом живинарника, одржавањем примерне

чистоће и т.д. Код нас се на селу не обраћа никаква пажња кад колера удари у живину. Угинула живина баца се на улицу, у сеоски поток, на утрину, ђубриште и т.д. те се болест још већма шири и наноси огромне штете,

„што иначе не би био случај када би се предо-

храном и заштитним мерама које напред поменусмо више пажње обратило,

Књижевност

Живот и Рад свеска 42 од 10 маја 1931 године. Овај наш одлично уређени часопис до- | носи у овом броју, поред осталих радова, и ове интересантне чланке:

Наша привреда на прекретници од Д-ра Славка Шеећерова, Просвета у служби Југословенске Државе од Др. Павла Чубровића, Изједначење закона о радњама од Дим. Д. Живаљевића, Расне одлике Југословена од Др. Бранимира Малеша, Мопис становништва у ношој земљи од Т. Радивојевића и друге чланке и белешке.

(Од почетка овога месеца Живот и Рад

изилазиће два пут месечно, сваког првог и пе-

тнаестог у месецу. на пет штампаних табака, са годишњом претплатом од 160 дии., полугодишње 90, а тромесечно 40 динара. Један број стаје 9 динара. - Уредништво извештава да је поред досадањих сарадника и чланова редакције, ангажо-

вало Велики број најугледнијих писаца из на-

шег јавног, научног и културног живота, а да је уз то образован посебни редакциони одбор који ће служити као гаранција да ће Живот и Рад корачати још одлучније своме постављеном циљу. Ми и овом приликом обраћамо пажњу нашим наставницима свих средњих, стручвих и основних школа, као и свима про-

„свећеним људима на овај наш добро уређени

часопис у коме ће наћи довољно духовне хране како они који се баве лепом књижевношћу, тако и сви остали, који прате наш друштвени, државни, просветни и економско привредни живот.

КРЕЋЕ

првом сркеномдрушиону за оспрурање

потребни су агилни месни сарадници (АКВИЗИТЕРИ)

у Скопљу и осталим местима Вардарске Бановине.

Обратити се лично Кеј Краља Александра Палата Извозне и Прометне Банке, од 8—12 пре подне или на фах 16. п. 1-2

пе

Власник Службеног Листа је Банска Управа Вардарске Бановине у Скопљу. Чековни рачун 80.121. — Стан уредника: Кеј Краља Александра 117.

Штампарија и књиговезница Василија Димитријевића — Скопље, Краља Петра -- Телефон 182