Službeni list Vardarske banovine
Страна 8
где ће остати 3—4 године да би семе коровљивих биљака, ако га тамо буде било, потпуно иструнуло.
Уништавању корова много помаже и то, што би сваки пољоприредник одмах после жетве стрмих усева заоравао стрњику, јер се заоравањем стрњике влага у земљи сачува а семе коровљивих биљака брзо поникне и развије у биљке које треба у јесен дубоко заорати.
Заоравањем стрњике постизава се не само та корист што се уништава коров већ се тиме спречава губитак влаге из земље и уништавају биљне болести и штеточине, а поља се чине подеснијим за ради боља за усеве.
У борби са коровом потребно је да сваки пољопривредник има и плодоред код својих усева т. ј. да на једној истој њиви не дође сваке године један те исти усев, већ да се за неколико година мења. Ово је потребно зато, што уз сваки усев има корова који заједно са њиме расте, и када се један те исти усев сеје често на једној њиви помаже се и развитку корова. Мењањем пак усева спречава се и развитак корова.
Јако закоровљене њиве треба неколико пута преко године угарити, а ливаде пак преоравати па засејати семе благих трава. Никако пак не треба бацати на ливаде триње од сена, јер овамо може бити и семе коровљивих биљака.
Но све ове мере борбе против корова изнешене до сада нису довољне, ако пољопривредници дозволе да им по њивама, око путева, по двориштима, и на другим местима расте коров и донесе семе које ће се раширити по њивама. Зато је дужност свакога да коров ништи где год овај буде примећен. Пољопривредници су дужни да га прашењем, чупањем и плевљењем, ископавањем и кошењем чисте са својих њива, пашњака, ливада, по слоговима својих имања, а дужност је пак општине, да га чисти удруженом снагом свих својих грађана поред друмова и путева и на јавним местима
(во чишћење мора се чинити неколико пута преко године, а нарочито пак с пролећа и за време лета.
За сва упутства која су појединцима потребна за уништавање корова могу се обратити за ово своме најближем пољопривредном
референту.
Туризам у Вардарској Бановини
У напису, који је под горњим насловом објављен у нашем листу. случајно је изостављена реченица у којој стоји да у хотелима у Битољу има 4 купатила, што овим исправљамо. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ
Број 75
ВЕСТИ ИЗ БАНОВИНЕ
Бану Вардарске Бановине Господину Живојину Лазићу
Југословенска национална омладина са своје оснивачке скупштине свесна свога задатка и ширењу идеје југословенства и чувању националних тековина поздравља свог Бана најближег сарадника југословенства на класичном југу. |
2 јуна 1931 год, Берово
Претседник
Д. Тренчевић
Изгубљени пасоши
1) Стазрић Ламбро из Охрида изгубио је сточни пасош на 1! кобилу, стара 8 год. длаке сиве који му је био пренесен 15 М! 1930 год.
2) Чекрекџијловић Трифун из Охрида, изгубио је сточни пасош на ! магарца, старог 10 год. длаке сиве, који му је био пренесен 20 маја 1928 год.
3) Ештреф Раим из Охрида изгубио је сточни пасош на 1 коња, старог 6 год., длаке црне, који му је био пренесен 14 априла 1930 године. | 5
КЊИЖЕВНОСТ
Живот и рад Свеска 43, 1 јуна 1931 године.
САДРЖАЈ:
Д-р Душан Машић: Стабилизгациони зајам; Милан Л. Поповић: Нова оријентација у Румунији; Љубиша Трифуновић: Наше рударско законодавство; Д-р Ксенија Атанасијевић: Конференција жена за мир и разоружање; Дим. Д. Живаљевић: После Версаља; Живота Марковић: Проблем грађанских школа; ПО-т јшка ШаресРогдеме: Рапзка; Душан Ђуровић: Наш књижевни интерегнум; К. Ђорђевић: Баба Ана Вуич (приповетка); Милан Вукасовић: Басна; Петар Новаковић: У ноћи: Ветар; Душан М. Јевтић: Од Бога заборављени (роман 6) М, Л. П. Последња одлука савета друштва норода,
П. Костић: Пословице, загонетке и бројанице у Призрену, прештампано из „Гласника Етнографског Музеја у Београду“ — књ. М, Београд 1930 год. Цена
аи
Власник Службеног Листа је Банска Управа Вардарске Бановине у Скопљу. Чековни рачун 80.121. — Стан уредника: Кеј Краља Александра 117.
а НАШ ЕЊАНИ Пан не идиовад нед им ген с емнији Рив ен ЕН Штампарија и књиговезница Василија Димитријевића — Скопље, Краља Петра -- Телефон 182