Službeni list Vardarske banovine

Страна 2

редба којом ба се земљорадник продавац одрекао права које му овај Закон даје. |

Члан 8 Прописи овог Закона примењиваће се и на уговоре о продаји аољопривреднех производа пре жетве, 38кључене пре његовог ступања на снагу у колико рок 33 испуњење угозора долази после његовог ступања на сн гу.

Онидиум

На виновој лови (Оташт Еисег)

Ова је болест раније позната у Европи, него пламењача. Први пут се је појавила у Енлеској године 1845 када ју је проучио научник Тукер. Из Енглеске оидијум прелази у Француску и 1853 године чини огромне штете виноградарима, када Душартре проналази сигуран лек против њега.

Као и пламењача, тако и оидиум напада све зелене делове лозе а највише од њега страда зелена бобица.

Гљивица ове болести из истога је рода одакле и гљивица перонсспоре (криптогами).

Онаци болести: док мицелијум пламењаче продире у унутрашњост нападнутих делова тамо се грана и сиса биљни сок, дотле се ми: целијум оидиума шири по површини заражевих органа и испољава у сиво-беличасно кончанстој прашини која се руком лако брише. Када се овај бео прашак обрише са зараженог дела виде ће се испод њега мрке пеге као резултат угинулих ћеличних ткива. Ако се прашак протрља прстима и помирише осетиће се мирис труле рибе или обичне беле плесни, што јасво карактерише болест.

Да би нападнути део што пре залечио рану и дошао до само-оздрављења већи део хране му притиче, чиме се јача и постаје крт, те при слабијем додиру или елементарној непогоди лако се ломи-пуца.

Код бобаца бива исти случај, да покожаца испуца, семенке често пута испадну или пак вире, а на отворену рану долазе гљивице трулежи, када наступа процес трулења. Овако нападнуто грожће једно што не дозри — остане рањаво и ситно, са много нише киселине и друго што даје рђаво или слабо вино подлежно свима винским болестима.

Лист добије мрке пеге које доцније прелезе у бакарну боју лако се осуши, и сковрџа те као такав и опадне.

Сви остали заражени делови лозе као м лист не могу правилно завршити вегетациону периоду која бива врло кратка или се пак продужи, да при првом мразу нарочито ластари пропадну.

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Број 77

Узастопним нападом у две три године оидиум може довести опстанак винограда у питању.

Равмножавеање болести

Процес и преобразба гљивице оиднума“

пролази кроз мање менх него гљивица перо-

носпоре, односно брже обнавља род и потомство, ·

Од мицелијума који је увек жовршински по деловима лозе и грожђа, у повољним приликама (влажгн ваздух и топлота) настаје правилно мрежасто делење, које захвата већи део органа. Из конаца мреже усправљају се као четка штапци-конилиофоре, које се уздужно деле и стварају беличасте ћелије-конидије, које при сазревању једна по једна одпадају и бивају однесене ветром на све зелене делове лозе, када и извршују прву инфекцију органа.

Док гљивица пероноспоре у јесен ствара зимска јаја за пролетњу заразу, која пређу кроз извесне мене и дођу у облик зооспоре, дотле се мицелијум оидиума да би се очувао завлачи у окца на ластарима и омотан листићима и памучастом материјом презимљује и с пролећа повољнијих дана с кретањем лозе обнавља процес живота пи заразе. Ако се мицелијум овако не заштити већ остане на зараженим деловима, то у јесен с појавом хладнијих дана прелази у облик нарочитих грудви образујући т. зв, „перитеције“, које личе на паука, Свака оваква изгрудвана маса (перитеција) има по 6 аски (кесица) у којима се на. лази мноштво зимских спора. С појавом лепих пролетњих дана и лоласком у мало влажну средину аске набрекну, пуцају и из њих излазе споре, које извршују прво зараживање. Овај стадијум мицелијума у облику перитеција,

научници су у првом времену објаснили као.

нову болест и назвали је Опстиша песајог.

Услови ва ширење болести.

Као и за пламењачу тако је и за гљивицу оидиума потребна влага и топлота, но са мање сунчаних дана (облачност). Влажност може бити и минимална па да спора клији (60—70% Хиг.) који број чак шта више може дати и транспирација листа Јаке и узастопне кише утичу неповољно на развитак болести, тим= што гњивицу лако спирају, пошто се мицелијум грана по површини заражених делова. Минимална температура на којој спора може клијати јесте 100 С, оптима за њено развијање је 25—300 (С. док топлота од 35—40% (С. спору сигурно убија. Према овоме више страда чокоће височије резидбе н го ниско. Густо посађени виноград још ако је у заклону од светлости такође ће више страдати; док виногради ређе посађени и на присојним странама аридних зона мање страдају.

Мерг предохране и лечење.

Можда има ефикаснијих средстава, као резултат новијих испитивања за запрашивање лозе против оидиума, но су ипак сва она на бази најефикаснијег сумпора, који је за сада