Službeni list Vardarske banovine

(Страна 2

Дозволиги да се алкохолизам и даље шири значи копати раку свему што се по данашњим појмовима зове добро. Забр- нити пак слободну потрошњу алкохолних пића значи ступити у борбу са једном друштвеном класом и материјално је уништити. Зато треба потражити други модус, који би се састојао у поступном и систематском раду, да се што мањи број људи одаје трговини алкохолних пића. С друге стране омогућити да се средства од којих се добијају алкохолна пића могу искористити на други начин. Па тек после могућа је прохибиција. |

"Сви пријатељи напретка човечанства треба да ступе у борбу против алкохолизма. Меродавним факторима нека је једна од најважнијих дужности помагати антиалкохолни покрет.

Наум Ј. Ристић.

Вардарска Бановина

1П. Пољопривредне прилике

Према климатским и теренским приликама у Вардарској Бановини омогућена је култура разноврсних пољопривредних производа. Нарочито је развијено гајење житарица, баштенских усева и индустријског биља.

Жатарице се гаје у целој Вардарској бановини. Од њих заступљене су скоро све врсте пшенице, јечма, ражи, овса кукуруза и крупина,

У току јесени 1929. год. били су врло услови за сејање житарица, па их је засејано више. него ранијих година.

Са обзиром на досадање повољне прилике, под претпоставком, да не буде касније нарочитих елементарних непогода, које бал штетно утицале на развој и жетву житарица може се очекивати, да ће жетва житарица у овој години бити врло добра. Ваља напоменути, да је у току јесени Министарство пољопривреде, ради унапређења продукције пшенице, поделило у Вардарској бановини 18 вагона пшенице са државног добра „Беље“. Према досадањим запажењима резултати од сејања ове пшенице врло су добри, И многе у појединим крајевима у Вардарској бановини налази се одлична врста пшенице, нарочито у Кумановском и Косовском крају. Према досадашњим констатацијама у погледу производње житарица у Вардарској бановини а за што бољи резултат од ње, било би потребно:

1. Обавезно тријерисање семена за сетву;

2. Обавезно тријерисање жита, која се доносе на продају;

3. Организовање продају жита; и

4. Систематско проучавање свих врста пше: нице, које се данас у овим крајевима произ-

задруга за заједничку

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Број 102

воде, а у циљу да се утврде оне врсте, које ће најбоље у овим крајевима, према постојећим приликама, успевати.

' Гајењу баштенских усева нарочито се обраћа пажња у околини већих градова (Скопља, Битоља, Лесковца и др.) као и у долинама Вардара, Мораве и, у мањој мери Брегалнице. До скора гајењу ових усева, за које има, иначе врло добрих услова, није поклањана већа пажња. Тек у последње време примећен је интензивнији рад у томе погледу.

Производња индустријског биља у Вардарској бановини има особито повољних услова. У њој се од индустријско-текстилних биљака, нарочито, гаји конопља, лан и памук, од медицинско индустријских биљака мак, од уљано-индустријских сезам и од ароматичко-индустријских дуван. -

Конопља се особито гаји у долини Јужне Мораве, а нарочито у околини Лесковца. Лесковачка конопља по своме квалитету спада међу најбоље у свету. Само запажени су код ове биљке знакови дегенерације, те би требало предузети што је потребно, да се обезбеди одабирање и одгајивање врсте које ће дати јаче

„и финије влакно

Памук се гаји у срезовима: велешком, кавадарском, неготинском, царевоселском, радовишком, штипском, овче-пољском, струмичком, дојранском и ђевђелијском. Нарочито су по вољни услови за гајење памука у последња три среза. За сада просечно сеје се памук на укупној површини од 800 хектара, што је, очевидно мало. У циљу унапређења производе памука ваљало би учинити ово:

1. Унеги нарочито одабране врсте семена, које могу успевати у овим крајевима;

2. организовати задруге за заједничку куповину машина за одвајање памучног влакна од семена;

3. отворити огледну и селекциону станицу у Струмици, која би се поред огледа и одабирања других врста биљака, бавила и радом око огледа и селекције памука; и

4. (Систематски проучити све услове данашње производе памука, у циљу да се уоче сви постојећи недостатци, које би ваљало отКЛОНИТИ. Е

(Сезам се нарочито гаји у Тиквешу, око Велеса, Ђевђелије, Струмице и нешто у Овчем Пољу. Констатује се из године у годину пораст продукције ове биљке.

Мак се у Вардарској бановини гаји од Куманова па све до границе према Грчкоји од Плетвара па до границе према Бугарској. Просечно се годишње посеје око 6000 хектара. Пошто је ова биљка веома осетљива према мразевима то је готово сав посејани мак у току зиме 1928/29 године промрзао, те је прошлога лета берба мака била веома слаба. У јесени 1929 год. услови за сејање мака били врло повољни, те га је засејано много више него ранијих година и држи се врло добро.