Službeni list Vardarske banovine

Страна 2

цену од 5 динара киловат за приватне, а 350 за општину. Као што се види и

ако је ова централа калорична, на угљу, ипак је осветлење у Куманову јефтиније од онога, које плаћају Скопљанци, где би требало да је бар 5 динара од киловата за приватне домове. |

_Млин је постројен по свима захтевима последње технике, те има врло модерне машине, са перионицом, сушницом и осталим потребама, и што је најважније, у свима просторијама је савршена чистоћа.

Поред тога што овај млин израђује сва брашна, чак и најлуксузније за разна пецива и гриз, постоји и једно нарочито оделење, које меље брашно за потребу широких слојева нашег света.

___ Како. је кумановска област једна од најбогатијих наших житница, то се ово предузеће снабдева житом из околине, а прерађевине продаје по свима крајевима Вардарске Бановине,

Многима је позната кућа Живка Стојиљковића из Лесковца, која је мното задужила нашу земљу са својим усталаштвом на пољу индустрије, па је позната и као велики добротвор нашег младог соколства за чију је потребу подигла 1929 године, о свом трошку, Соколски Дом у Лесковцу у вредности пола милиуна динара.

Прошле године, приликом деобе, овај млин је припао у део Живковом сину Миодрагу, који се је за овај посао спремао у Немачкој, те нам даје пуно гаранције како својим искуством, тако и досадањим радом, да ће овај агилни и предузимљиви човек корисно послужити и себи и својој отаџбини, којој су тако потребни предузимљиви, енергични и вредни људи,

Вардарска Бановина

ЈУ. Пољопривредне прилике У Вардарској бановини одомаћен је брдски коњ т. 88, „токмак“, који се употребљава за транспорт товара. Говече је, такође, домаће расе, која је врло издржљива. И оно се употребљава, махом, за рад, као гапрега. Млеч-

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Број 103

ност крава креће се годишње просечно од 600. до 800 литара. Млечност би се могла повећати, ако би се ово домаће говече укрстило са т. зв. монтафонском расом. Оваца од свију врста домаће стоке у Вардарској бновини има највише: према прикупљеним подацима око 2,000.000 комада. Услед овога и продукција млечних производа знатно је развијена. Највише се производи сир т. 38. качкаваљ (годишње просечно око 5,000090 кгр.) и овчије масло. И качкаваљ и овчије масло извози се у иностранство. Обраћа се већа пажња и на производњу вуне, која је средње каквоће.

Коза има такође у доста великом броју, нарочито по бодским крајевима.

Свиње су заступљене домаћом примитивном расом и од њих нема онолико прихода, колико би имало када би се њиховом гајењу поклонила већа пажња.

Живинарство, такође, није доста развијено и престављено је, такође домаћим примитивним расама,

Од државних установа са циљем унапређења сточарства у Вардарској бановини постоји државни сточарски завод у Душановцу, код Скопља. У истом правцу делују и пољопривредне школе: у Битољу, Лесковцу и Тетову, као и сви срески расадници у бановини.

За боље унапређење сточарства и живинарства треба: -

1. Основати сточарске селекционе и произвођачке радње;

2. Извршити најстрожије одабирање приплодних грла; и

3. Унети племените расе, које би, укрштањем са домаћим расама, дале најбоље користи и које би се могле прилагодити климат= ским приликама у овој бановини.

У Вардарској бановини, а у срезовима: Ђевђелијском, дојранском и струмичком, доста је развијено и свиларство. Према прибављеним подацима у 1929 год. било је произведено у овим срезовима преко 500000 килограма свилених мехурака, које су продаване по 40динара килограм.

(Са циљем уношења: потребног знања за подизање пољопривреде међу народне масе у Вардарској бановини постоје сада три ниже псљопривредне школе: у Лесковцу, Битољу и Тетову. У тим школама има 167 ученика. Ове школе су на терету бановинског буџета. Ове школе сем задатака, да ученицима дају стручно образовање, имају за задатак да у народ растурају оплемењено воће као и семе, да се баве разним огледима из области савремене пољопривреде и да их примењују у својој околини. Свака од ових школа има и своје имање и поседује и известан број приплодне стоке и живине (школа у Лесковцу има имање од 65 хектара, она у Битољу од 90 хектара и она у Тетову од 32 хектара).

(Наставиће се)