Službeni list Vardarske banovine

5 ји бо—- и ПН ПТ ==

па пат А БИБЛИОТЕКА у УБ ПРИТЕТА ОТРАД

Пештавина плаћена у готзау, О

6 ФЕБРУАРА 1932. Год. | СУБОТА

БРОЈ 2.— ДИНАРА

„СКОПЉЕ _

| ГОДИНА 11. Број 115

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ излази један пут недељно. Годишња претплата је 80.—,_ а за иностранство 140.— динара:

Огласи се примају по утврђеној- тарифи. 5 Уредништво и Листа.

Рукописи, огласи и претплата се шаљу на_ адресу Банске. Управе за — Уредник СИМИЋ СТЕВАН, директор пирнезија у пензији.

ПРЕСТОНА_ БЕСЕДА

Први Југословенски парламенат, Сенат и Народну скупштину, отворио је лично престоном беседом Његово Величнство Краљ на дан 18 јануара ове године. Од нашег народног уједињења, то је други пут како по отвара седнице народног представништва.

Први пут је било у 1919 години, када је Његово Величанство отворило скупштинске седнице и поздравило уједињену браћу: из свих делова простране државе, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а други пут сада, пред представницима Југославије. Ова значајна беседа нашег омиљеног владаоца биће, у низу многих Краљевих аката, један редак докуменат у историји постанка и развитка нашег државног живота, који ће у свима појединостима рељефно испољавати титанску фигуру нашег великог историског градитеља, Његово Величанство Краља Александра Првог.

Ова беседа нам, својом језгровитом садржином, државничком _проницљивошћу, далековидношћу, схватањем садашњице као резултат историјских процеса и погледима у будућност, отвори широке хоризонте делатности у свима правцима државног и социјалног живота. То је у ствари један велики програм рада великог и енергичног, мудрог и предузимљивог државника, који је сав свој живот, своје биће, ставио у службу великим интересима своје државе и свога народа, Југославији и Југословенству. Прелазећи у тој беседи у главним потезима нгшу прошлост до стварања и после стварања наше националне државе, нарочито се подвлаче побуде које су диктовале акт од знаменитог шест ог јануара 1929 године, јер је то била света дужност чувара народног и државног јединства и

крманоше новог југословенског брода, који је требало _

провести кроз буру и бурне таласе, како би се пред

"трашњој · политици.

нацијом и. пред. историјом очувала држава, која је плод толиких генергција. Говорећи о новом уставу од 3 септембра про-

шле године, нарочито се подвлаче и истичу изрази

који ће поколењима бити путокази у нашој унуНачела новог устава дају све могућности здравом националном и социјалном напретку и нормалном развоју политичког живота. Сва та начела имају биши лојално примењивана у њиховој правој граници: Национално јединство и

, државна целина ван свакв- дискусије, али се после

додаје да ће се у унишарној држави са једним националним недељивим народом, и у децентрализованој управ“, наћи великих подстрека ка конструктивним делима, која могу бити резултат одушевљене делатности прожете великом љубављу и чврстом вером у нашу националну будућност.

У питању разоружања, које је данас предмет дискусије целокупне светске јавности, каже се да ћемо примити све жртве, које се могу довести у склад са интересима наше безбедности, Наша војска никада није била инструменат за угрожавање мира туђих права. Она ће осшаши у будућ. одбрана народа и школа за. његово националко ваепитшање. 2 =

Наш народ је принео У Сао за право и правду и светску цивилизацију великих жртава; више но што је дао и један народ на свету, те и у будућности ми ћемо, чувајући наше националне тековине, гледати у нашој војсци чувара мира који нам је једина гаранција за националпи "препорођај и решења велике економске кризе. Наша спољна политика, то је политика пре јатељства са свима народима а уз наслон на ваше славне савезнике. Наш народ као д'о опште људске- "заједнице

са свима народима“ "света, тешку економску нашег племенитог

осећа, депресију, која је руководила