Službeni list Vardarske banovine
У ма Зе Рио
| ВИБЛИСТЕ У 5 УБИ РЗИТАТА |1 | |" |
Поштаркна плаћена у готову;
8 = пет С У ТВ 47) | (4 Ја
БРОЈ 2.—
2 АПРИЛА 1982. ГОД. СУБОТА
ДИНАРА
ГОДИНА |. Број 123 СКОПЉЕ
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ излази један пут недељно. Годишња претплата је 80.—, а за иностранство 140.— динара. . Огласи се примају по утврђеној тарифи. Рукописи, огласи и претплата се шаљу на адресу Банске Управе за Уредништво Службеног Листа. — Уредник СИМИЋ СТЕВАН, директор гимназије у пензији.
ПРИВРЕДНА ПИТАЊА
(Статистика је неоспорно једна од најважнијих научних дисциплина којој се у свима земљама поклања све већа и озбиљнија пажња. Она је данас основ на коме почивају све науке, па је природно да је и за пољопривреду од неоцењиве користи. Ми се овде нећемо служити бројкама, које нам она пружа и тиме отвара широк видокруг нашим погледима на сва социјална питања. Разматрајући биланс нашег увоза и извоза за прошлу годину, наишли смо и на цифре које нас изненађују, па ако хоћемо истину и зграњавају. Јер, Југославија је издала иностравству неколико стотина милиона динара за предмете који се могу производити по свима крајевима наше земље. Тако на пример ми увозимо велике количине: кромпира, сочива, разног поврћа и варива, семе од сусама, сунцокрета, па смо увезли чак и семенке од бундева, ротквице за цеђење уља, бадема, лешника, ораха, јечма за прављење пива, јужног воћа, сирове свиле и тако даље. Неоспорно је да нам ове чињенице откривају нашу народну равнодушност при помисли да ми, на овој кризи, дајемо грдне милионе за предмете, којима можемо да снабдевамо велике делове света и на тај начин умножимо наше народно богатство, Кромпир увозимо из Маџарске, Аустрије и Италије из разлога, што се тврди да је то
бољи квалитет, ма да имамо и ми у нашој земљи одличних каквоћа. Наше домаће сочиво је ванредно добро, укусно, али наш свет тражи по трговинама, страно сочиво које му се чини да је боље. Купујемо огромне количине сунцокретовог и сусамовог семена, мада сунцокрет успева свуда, и сусам у свима крајевима наше бановине. Или јужно од Велеса успевају смокве, а тако исто у Херцеговини и Далмацији, па ипак се не води рачуна да се ово дрво умножи бар у толикој мери, да можемо имати у довољној количини за домаћу потрошњу. Ово исто важи и за маслине, које успевају на црногорском и далматинском приморју. Бадем успева свуда крајевима, али се овоме ни она пажња, коју оно заслужује. То сведочи и чињеница, да се бадемово дрво не може добити по нашим расадницима. И док се мучимо да нађемо погодну пијацу за извоз наше сирове свиле, ми је с друге стране увозимо и тако и на тај начин дајемо доказа да смо културно јако заостали, јер нам недостаје потребна рутина, искуство и окретност. Ми увозимо лешнике, док су код нас читаве шуме
по нашим јужним дрвету не поклања
"лесковог дрвета. Али да би могли подмирити
домаћу потребу у лешницима, потребно је да те шуме умножимо и што је најважније лешни-