Službeni list Vardarske banovine

Број 125—196

Управу ове изложбе, поздравио је добро-

дошлицом г. Бојовић Радивоје, (пољопривредни референт овога среза, који је у свом пригодном говору изнео културни, корисни и васпитни значај ове ново уведене пољопривредне изложбе и школе, која ће допринети велике користи у подизању економског стања нашега пољопривредника, а нарочито у овом месту, које је насељено са око 959 Арнаутима, који су у многоме заостали, од Осталих крајева наше драге отаџбине.

Г. Бојовић је затим умолио г. управника изложбе, да у име месног одбора и становништва среза качаничког изјави топлу захвалност: Гл. Министрима пољопривреде и саобраћаја, као првим иницијаторима за увођење ове корисне, поучне и васпитне новине ове врсте у нашу пристрану домовину. На крају свога поздравног говора, позвао је све присутне, да једногласно узвикну, живео наш Велики и омиљени Владар Њ. В. Краљ Александар |. '

Г. управник изложбе Драгомир Грујић, топло се је захвалио одбору и становнмштву на срдачном дочеку, као и г. Бојовићу, на лепо истакнутим жељама у поздравном говору, а затим је отворио изложбу у 8 сати и по групама пустајући посетиоце у изложбеним колима, од којих је прву групу повео сам г. управнмк, а за њим остале уводили су чланови управе изложбе, као и овд. срески пољ. референт г. Бојовић, објашњујући посетиоцима појединости на изложеним предметима.

Ову изложбу посетило је у пркос хрђавом времену око 1600 посетиоца, а трајала је до 3 сата по подне, када је и отпутовала за Урошпвац, уз узвике присутних срећан „пут.

Важне вести

Богатство Данске.

О овој богатој и благословеној земљи ми смо говорили у нашем листу, да би се и наш свет уверио, шта значи кад је један народ на високом ступњу културе.

У току прошле године (1931) Данска је извезла за Енглеску 37.280 вагона свињског меса рачунајући вагон од по десет хиљада килограма. Ако би рачунали да је свака свиња тежила просечно по 100 килограма, онда је Данска извезла само за Енглеску, за годину дана, 3,728.000 комада закланих свиња.

Сточне таксе у Грчкој.

Пошто се из наше бановине увози у Грчку знатна количина стоке за клање, то скрећемо пажњу да је грчка влада обнародовала нов закон, којим су прописане таксе за стоку намењену за клање, и која се стока увози из иностранства.

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 18

1) На ситну стоку, козе и овце по 10 драхми.

9) На волове, краве и биволе по 40 драхми,

3) На свиње по 30 драхми од комада.

Ово се не односи на стоку која се увози за приплод.

Аутомобилски пут Пешта—бСолун.

На предлог наше државе, одбор за јавне радове у Друштву народа, одлучио је да се предузму потребне мере ради изградње аутомобилског пута од маџарске границе, преко наше државе, за Грчку и Солун. Тако би се успело да се добрим насипом обавља аутомобилски саобраћај између Солуна и Будимпеште, Беча и даље.

Лечење наших шума.

На великим комплексима шума у Славонији и Босни појавиле су се разне шумске болести. Наше ваздухопловно акционарско друштво „ДАеропуш“ поднело је предлог влади, да помоћу авијона уништава шумске и воћне штеточине. Авијони би летели врло ниско им са њих би се, помоћу нарочитих справа, прскао отровни прах на дрвеће. те би се на тај начин уништавале штеточине, које претстављају велилу опасност за наше шуме. Као што се видии код нас се почињу употребљавати американске методе у борби противу биљних болести,

Корисне поуке

Не лежи на влажну земљу.

Кад је тешко поправити оне погрешке, које се чине против здравља услед тога што се нема, на шта се обично сви изговарају, онда је чудно, зашто се не искорене оне погрешке, које се чине само из нехата и непажње. Таква једна погрешка је лежати на влажну земљу. На селу је најобичнија појава, да се ко пружа потрбушке или на леђа, било кад је доцкан или да се после рада одмори. Тада се не гледа, да ли је земља влажна или не; да ли је трава сува или мокра; да ли ће лећи на детелину или на сено у колима. То радеи одрасли, а нарочито ако је уз то ко још слабуњав. И заиста, ако има мало ватре, он услед оног лежања на хладној и влажној земљи осети да му је мало пријатно. Али, после, кад устане, тада му је још горе и теже. То исто радеи деца, већа и мања, нарочито кад су за стоком. Она седе, леже, па и заспе. Често кад ко хоће да седне на земљу, или траву, жали горњу хаљину, нарочито женскиње и подигне ју, да се не прља, те тада још горе страда. Жали хаљину, а себе и своје здравље не жали! Многи се бране, да су они навикли на то; да то њима не шкоди. Али то није тачно. Свакоме, без разлике, лежање на земљи, а још уз то кад