Službeni list Vardarske banovine
Страма 10
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ
Број 851
На ове телеграме стигли су следећи одговори, упућени на адресу Бана Вардарске бановине Г. Марка Новаковића:
Од г. Министра Двора примљен је одговор који гласи:
8 Господине Баве,
По Највишем налогу част ми је изјавити захвалност на родољубивим жељама и изразима одагости, поднесеним Његовом Величанству Краљу, Беговом Краљевском Височанству Кнезу Намесу и Краљевском Дому са осмог редовног засе а Банског већа Вардарске бановине у Скопљу.
4
ЈЕ
| "у
~ Ка »
54 ко 1 5
#
да
)
Министар Двора, Милан Антић
Из кабинета Краљевског Намесника Д-р Раденка Станковића примљен је овај одговор:
Господине Бане,
Краљевски Намесник Господин Д-р Раденко Станковић примио је поздравни телеграм, који сте му изволели упутити са редовног сазива Банског већа Вардарске бановине н наложио ми је да Вам изјавим захвалност.
Изволите примити, Господине Бане, изразе Е 2 , мога особитог поштовања.
Секретар, М. Спасојевић
Пе-
~
Из кабинета Краљевског Намесника Д-р | ровића примљен је овај одговор:
~
Гесподине Бане, По наређењу Краљевског Намесника г. Д-р Иве Перовића част ми је Бама и члановима Банског већа изразити његову топлу благодарност за поздраве, које сте му упутили са осмог редовног сазива.
Молим, Господине Бане, да овом приликом изволите примити уверење мога одличног поштовања. — За шефа кабинета, саветник, А. Марчац.
Од Министра унутрашњих послова г. др. Антона Корошца, стигао је телеграфски одговор који гласи:
Захваљујем на поздравном телеграму и же лим Банском већу успешан рад на корист бановине и на добро Краљевине Југославије.
Д-р Корошец
____Из кабинета г. Министра финансија примљен је следећи одговор:
Господине Баве,
Како је Господин Министар стално заузет буџетском дебатом у Народној скупштини, наложио ми је да Вама и банским већницима изразим његову топлу благодарност на поздравном телеграму, који сте му изволели упутити са редовног заседања Банског већа.
Изволите примити, Господине Бане, и овом приликом уверење мога особитог поштовања.
Шеф кабинета, Т. Јовановић,
После тога Бан г. Новаковић позива г. г. већнике да се сете свога умрлог друга Шеме Колеца, банског већника из Дебра и да му одаду последњу пошту. То су већници стојећи саслушали и пропратили овај говор Господина Бана са узвиком: „Слава му!".
Бан г. Новаковић затим каже да је начелник Финансијског одељења умножио и раније раздао г. г. већницима општи експозе о буџету Вардарске бановине за 1938/39 год. па ће зато сада г. начелник дати само краћа објашњења.
Начелник Финансијског одељења г. Милојевић чита та објашњења.
општи ЕКСПОЗЕ Уз предтог буџета за 1938/88 годину УВОД Господо бански већници,
Као и сваке године тако и ове године имамо да утврдимо финансијски план бановинског газдозвања за период од ! априла 1938 год. до 31 марта 1939 год., тј. да претресамо предлог бановинског буџета за 1938/39, заједно са правилником за ње гово извршење. У овом раду руководили смо се у
_ главном принципом који важи у опште за израду
буџета јавноправних тела и упустава г. Министра финансија за израду бановинског буџета. Принцип равнотеже буџета одржат је и у овоме предлогу буџета, као и у ранијим буџетима. Међутим принпип реалности у овом предлогу буџета спроведен је доследније него ли у ранијим буџетима. То долази отуда, што се приликом састава предлога ра“ нијих буџета најпре утврђивао предлог буџета расхода према потребама бановине у њеним разноврсним гранама делатности повереним јој Законом о банској управи и другим разним позитивним законским одредбама, па се после према утврБеној цифри расхода одређивао буџет прихода. То би заиста био најбољи метод састављања пред“ лога буџета, када би извори бановинских прихода били неисцрпни. Али пошто су ови извори бановинских прихода ограничени и бановина није потпуно суверена у одређивању ових својих прихода, већ висина и обим истих зависи од Министарства финансија, које одређује исте по принципима опште финансијске политике имајући у виду упоредо дажбине: државне, бановинске и општинске трудећи се да ови балансирају тако да не наступи преоптерећеност народа јавним дажбинама преко његове економске моћи. Па пошто је ова економска моћ грађана сразмерно мања од њихових по треба, то су и буџетски приходи увек мањи него што би то захтевали буџетски расходи, тј. стварне потребе народа. За то, а да би се извео принцип равнотеже прихода и расхода, један део по“ треба увек се оставља за доцнија времена, пошто се све потребе не могу удовољити у једном буџетском периоду, већ се нарочито већи радови спро- | воде кроз читав низ буџетских периода и на тај се начин у овоме погледу намеће тако рећи привредни план бановине.
У погледу овога питања дотакнућемо се у
»,
ребаће
па ли
ВИДИ
че: