Službeni list Vardarske banovine
Страна 12
| 1
__ СЛУЖБЕНИ ЛИСТ.
| Број 882 ЈЕ
г) Трошарина на квасац и кокс
Приход од ове трошарине предвиђен је и у овом предлогу буџета за 1938/39 год. у истом износу као и у ранијим буцетима, тј. у суми од Дин. 10.000.— и толико се од прилике и остварује.
ду Трошарина на бензин
Приход од ове трошарине предвиђен је по сада важећем буџету у суми од Дин. 900.000 — За
последње три буџетске године приход од ове трошарине кретао се овако:
Пош 1934/35 ЛЕ предви ено Дин. 1,000.000.— а наплаћено Дин. 1,600.000.— ,, 1,000.000.—- ,,
2) У. 1935/86 г,
3) У 1926/37 г.
"За прва три тромесечја сада важеће буџетске 1937/88 год. наплаћен је приход од ове трошарине у суми од Дин. 660.898— Пошто је пре кратког времена стопа ове трошарине смањена од 1.дин. по килограму на 0,35 дин. то се ни приход од ове трошарине не може у будуће очекивати у досадашњим износима. С тога је у овоме предлогу буџета за 1938/39 год. прихол од ове трошарине предвиђен у суми од Дин. 500.000.— тј. Дин. 400.000— мање него у сада важећем буџету за 1987/88 год. пошто се већи приход не може очекивати с обзиром на напред пом. смањење стоп ове трошарине од !-=— дин. на Дин. 0,55.
23 22
2) 23.
Као што смо рекли раније ову трошарину наплаћује Министарство финансија преко својих органа царинарница при увозу из иностранства и преко органа финансијске контроле при фабрикала приликом пуштања у промет. Од прикупљених сума у свима бановинама образује се фонд (исто Као за скупну порезу); па после овај фонд дели Министарство финансија бановинама према броју становника. Ова трошарина плаћа се на следеће артикле: пиринач (сем домаћег), кафа, сурогати кафе, какао, чоколаде, чај, лимуни, урме, поморанџе и др. јужно воће, зачини као: ванила, шафран, цимет, бибер, ким и сл. сем паприке; сирће и сирпетна киселина, рибља маст и уља, калафонија, калцијев карбид, разне соде као; (каустична, амонијачна, кристална, бикарбона), фабричну обућу и одела, разне хартије и картоне (изузев оне за новинарску употребу). Ова трошарина је установљена у буџетској !985/36 год. и за ту годину за Вардарску бановину приход од ове трошарине предвиђен је у суми од Дин. 4,000.000.— По' бупету за 1936/37 год. приход од ове трошарине предвиђен је у суми од Дин. 8,100.000— а по буџету сада важећем за 1937/38 год. предвиђена је сума од Дин. 13,000.000.— колико смо предвидели и у овоме предлогу буџета за 1988/89 год. За овај
=
——
831.207.848.364 _ Х лао
22 52)
приход може се рећи да се исплаћује бановини око 10096. У заједничку трошарину требало би унети трошарину на квасац, пошто је и ово зртикал сличан артиклима подложним плаћању заједничке бановинске трошарине. Приход од ове трошарине предвиђен је у овом предлогу буџета за 1988/39 год. у истом износу као и у сада важећем буџету за 1987/88 год., тј. у износу од Дин. 10.000. За прва три тромесечја ове буџетске године приход од ове трошарине износи око Дин. 17.000—, значи овај ће приход бити остварен са 20090. Пошто се све експедиције квасца из фабрика, које постоје на територији других бановина (којих у Вардарској бановини нема) врше на мале пакетиће преко поште, то је јако отежана контрола тако, да може се рећи већи део овога артикла пролази у потрошњу без плапања бановинске трошарине. Међутим кад би се и овај артикал унео у заједничку бановинску трошарину, било би онемогућено његово кријумчарење, пошто би се и за њега као и за остале артикле заједничке бановинске трошарине, наплата вршила при фабрикама где се производи, а при којима постоје органи финансијске контроле, као и при царинарницама, код увоза из иностранства. На тај би се начин и удео Вардарске бановине од ове трошарине знатно повећао. У заједничку трошарину би требало унети и трошарину на кокс, пошто би на тај начин давао знатно бољи приход.
УГ ТАКСЕ
По предлогу буџета за 1958/39 год. приход од такса у опште предвиђа се у укупном износу од Дин. 3,180.000— а по сада важећем буџету за 1987/88 год. одобрено на име прихода од свих бановинских такса сума од Дин. 3,800.000— али мање се предвиђа по новом предлогу буџета за суму од Дин. 620.000.— са разлога који ћемо мало доцније изнети. За прва три тромесечја приход од свих бановинских такса остварен је са 2,370.072.динара. За последње три буџетске године. приход од бановинских такса био је овакав:
1) У 1934/85 г. предвиђено Дин, 3,853.000— а наплаћено Дин. 6,862.798—
9) У 1985/36 г. М |
32 »
Као што се из предњег види приход од такса У 1984/35 остварен је са 20096, а у 1985/86 остварен је са 1009. Разлог овако наглог смањења прихода од такса је тај што је у буџетској 1985/36 г. један велики део такса, који је постојао у ранијим буџетима, укинут од стране Министарства финансија за све бановине,
9,385.000.— „, 3,458.000— ,,
ЈЕ +» 9,261.283и » 9,156.100.Појединачно највећи приход од такса дају. административне таксе, од продаје бановинских
таксених марака. У сада важећем буџету за 1987/88 _ год. приход од ове административне таксе одобрен је у износу од Дин. 2,600.000— а у овом предлогу буџета за 1988/39 год. приход од ове таксе предвиђен је у износу од Дин. 2,000.000.—
“