Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

2б влачшпелйа силафагнетова ше ясніе поднята, неголи сосшрастїе срца кЪ српу, прї ятелства; и дѣйствіе примѣра, коисе мало по мало у природу преобрашава. ЧовекЪ дакле, кои з совершено разсмотрю и сазкао природна дѣйствія како матеріе, тако и ума, битиѣе умѢренЪ и правнчанЪ, у сеємЪ томѣ, иі,о язискуе одЪ божїегЪ промисла; и знаѣе чемусе има надаши рдЪ природнога и правилнога разположенїя вешдц нитй Ѣе биши преваренЪ у ономЪ, іцо, како одЪ себе, тако одЪ други ожидавати има.Многи, иначе добросердечни и правдолюбиви люди, занедосташакЪ пристойнога разсужденія и познанства , усудилисусе неку кривйцу божіему промислу приписивати, ш,о допушд, да млоги са свимЪ презрителна и худа характера люди, до такови преимуіцества у животу долазе, коаби правично самому достоинству добродѣтели принадлежела. Каква з то урєдба промислн! (педоумеваюѣисе веле они ) да до богатства, у .коемусе найважнїе привременога благополучія средство состоя, неможесе тако лаено сЪ честностію, са благонаравіемЪ и сЪ правдолюбіемъ, како сЪ немаренѢмЪ честности, сЪ майсшорскомЪ хитростію и преваромЪ, и са неправдомЪ доѣи? рви се томе небп тако чудили, кадЪ би разсудили да богатство благонаравія душе, кое з вѣчно, и кое се чрезЪ цѣну правде и добродѣтели купуе, са свимЪ з различне нашуре, одЪ привременога богатства, кое се и сЪ преваромЪ, и сЪ неправдомЪ, и сЪ очевидннмЪ грабежемЪ придобишп може. Ка