Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dosіөeemъ Obradovičemъ

у крепакЪ шІЗло.мЪ и разумомЪ, разкрчя пека мѣста подгѳрїя, н начини себя ниве и ливаде, ту прбжиіш благополучно, и остави за собомЪ многе наслѣднвке, све землѣдѣлце и пастире, кои, у ояомЪ чрезЪ праведне законе благоуправляемомЪ мѣсту сЬ шрудомЪ своимЪ разумно, ношено и задоволно живу. . . ОвдеЙемо придодаши едно кратко слово, кое з, подЪ преЙяимЪ видомЪ несрєйе-, а веіцію добродѣтель, Уранію євоме , при разставку сЪ нимЪ изговорила. Я самЪ дражайпш мой Уранїе! сердце твое вейь при добила, и излечила. самЪ га одѣ преизлишкѣга желанія земалски вепти ; научиласамЪ те да се повинуетЪ всевишнѣга промислу; да си трудолюбивъ н сЪ умѢреннимЪ задоволянЪ; да си подвижшЪ и прилѢжанЪ у твоме послу колико више можешЪ, а у ономЪ ш,о одЪ тебе не завися да сву твою надежду на бога полажешЪ ; да си боголюбивЪ и человеколюбивЪ; да помажешЪ, коме помойи можешЪ-, а кемЪ неможешЪ да сЪ нимЪ соболѣзнуетъ ! мене промисалЪ неба често издбранимЪ сво> нмЪ и найболимЪ на свету шалѣ, заш,о и я цайболѢ разуму и терпѣнію учимЪ , и чрезЪ кратко искушенія време, вѣчнога блаженства